Voluminozna irelevantnost

VOLUMINOZNA IRELEVANTNOST

Smatram srećnom okolnošću da četvrtkom u Danasu mogu pročitati kolumnu Mihala Ramača. Bez izuzetka su to sjajni tekstovi; ovaj vrsni komentator bira relevantne teme, koje pronicljivo tretira sa jedinstvenim šarmom, uvek sa dozom delikatne duhovitosti i svakako literarno doterano. Takav je bio i prilog Serbia & Montenegro, objavljen 28. avgusta. U tom tekstu, gospodin Ramač postavlja niz bitnih pitanja koja se tiču kvaliteta života građana i odnosa članica u postojećoj Uniji. Ovde ću ponoviti nekoliko njih: a) Zašto? su crnogoromrsci na ceni kod beogradskih urednika, b) Kome? koristi slikanje Crne Gore kao lopovsko-aferaške prčvarnice, c) Ko? kuje u zvezde anticrnogorski listuljak posađen usred Podgorice i d) Zašto? je neophodno zabraniti Crnogorcima da svoj jezik nazovu svojim imenom.

Ako je ovog leta, a jeste, najbolja novina koju mogu kupiti u Beogradu u jednom broju, na jednoj stranici donela grozd vesti iz Crne Gore koje nas isključivo informišu da dole cveta seks trafiking, gnezde se brlozi side, buja korupcija, svi puše švercovani duvan i voze ukradena kola - od koga i zašto tražiti dodatne dokaze? Isti ovaj novinar, Vesela Mala Kopriva, mislimo da je osmislio i onaj već legendarni redakcijski komentar prvog dana po poslednjoj Milovoj pobedi u Crnoj Gori; setimo se, kritikovani su građani što se desila demokratska nepodopština, naime nevaljali ishod apsolutne pobede jedne koalicije!

I sad, šta je ovo? Posle pet dana od savesno sačinjene Ramačove kolumne javlja se turista Vladan Radosavljević da … zaobiđe pomenuta pitanja. Ali je zato imao dosta visprenih opaski o ingradijentima jela koje zovemo pita, o sveopštem kinjenju Srba (svih Srba), o razneženim Dalmošima što opevavaju galebe. Bio je i ostao protiv toga da Crnogorci sami prave Kalendar događaja iz svoje istorije. Sjećanje na zločine kao što je onaj kad sputana majka Zvicer gleda kako joj pale kuću, i u kući unučad, Radosavljević svrstava u kvazistorijske feljtone… Pri tom on zna, je li, koje bio i ostao Milo. A Ramač sugeriše: Ako smo do sinjega mora putovali i da bismo osporavali izbornu volju domaćina, zbilja se moramo zabrinuti: jesmo li turisti ili agenti? Iznosimo li lični ili u-lični stav? Ako u polemici na pola novinske stranice konstatujemo i takve intelektualne defekte, prilog možemo nazvati voluminozna irelevantnost.

No, gospodin Radosavljavić nije samo turista, već i novinar. Zato on ne bi smeo, ni u sedmici svetskih atletskih nadmetanja u Parizu, da istrenirano zanemari u svom stiplčez maniru završnu Mihalovu ozbiljnu prepreku: Da li blaćenjem Crnogoraca, njihovog jezika i integralne kulture diriguje srbijanska vlast ili štampa oslobođena od cenzure po inerciji nastavlja ono što je činila za Slobina vakta? Stanimo ovde, jer:

Ko falš startuje, neregularno trči i stalno zazire od ostalih takmičara, ostaje bez medalje, ta ostaje bez plasmana! I ništa mu ne pomažu nacionalne boje.

Dr Vukota Babović, prof.

Beograd

(Objavljeno u Danasu, četvrtak 4. septembar 2003)