Шаховски првијенац

Ваљда нема човјека који игра шах а који није, макар једном у животу, морао да одговори на питања “Зашто играм шах?” и “Шта је шах?” Занимљиво: одговор на прво питање увјек је праћен искром дивљења и љубави. Заиста је тачна констатација мајстора Сејдија који је рекао да не зна никога ко је престао да игра шах. На друго питање било је толико много, понекад међусобно искључивих, одговора, да је јасно да то питање шахисти схватају лично, да на то питање заправо говоре о себи, не о шаху! Дакле, шахиста питање “Шта је шах?” схвата као да му је постављено питање “Какав си човјек?”. Овај закључак говори о томе да шах може бити веома моћна алатка у интелектуалном и емоционалном развоју човека као индивидуе и друштвеног бића.

Није лако прецјенити педагошки утицај шаха на човјека, било ког узраста или образовања: достојанствено прихватање пораза (прихватање пораза уопште!) и побједе, јачање воље и концентрације. А прије свега, због специфичности шаха (једина интелектуална игра у којој нема случајности) – колико рада, труда и енергије уложите у сопственом усавршавању прије партије, управо толико ћете и добити за вријеме партије! У шаху нема преваре – сами сте себи или херој или џелат. Ако и покушате да у шаху варате, схватићете да варате самога себе.

Шахисти и шаховски догадјаји јесу увјек онакви какво је доба у коме се шах игра. Од времена партија временски неограничених и лажних шаховских аутомата, преко времена шахиста џентлмена, шахиста новинара, велемајсторских ремија и фишеровских каприца, стигли смо до времена шахиста професионалаца, “тоталног” шаха и ужасно јаких шаховских програма. Но, неке ствари остају исте: љубав према шаху и шаховски великани које ту љубав очовјечују и појачавају.

Књига проф. Максима Лутовца “Шаховски вијенац” на диван начин сабира у себи прошлост, садашњост и будућност шаха и шахиста уопште, и посебно у Црној Гори. У првом дијелу, ова нас књига враћа на саме почетке шаха, говорећи филозофски (јер се другачије и не може) о његовом настанку и еволуцији. У другом дијелу књига нас води кроз историјат шаха у Црној Гори, говорећи о људима и догадјајима који, захваљујући ауторовом великом труду и енергији, остају дефенитивно забележени и запамћени. Пописани су ту сви значајни турнири одиграни на територији Црне Горе, ту су сви велики играчи и сви велики љубитељи шаха, шаховски ентузијасти и организатори. И наравно њихове партије, њихови Пијемонти и Ватерлои. Коначно, трећи део књиге нас подсјећа да је шаховски свијет – један свијет, без подјела и нетрпељивости. Ту су приче о великим светским шаховским именима, њихови погледи на свијет и шах. Ту су и прилози наших легендарних шахиста: Ивановића, Глигорића, Матановића…

И више од тога: од тренутка када књигу видите са предивном сликом Воје Станића на корицама, од тренутка када књигу отворите, и на почетним странама прочитате да је шпански сликар Хуан Грис био под утицајем кубизма, схватате да немате у рукама сувопарну књигу пуну биографија и табела. Са пуно мјере, духа и осјећаја за лијепо аутор је у књигу уградио доста илустрација, пјесама, анегдота и прича о шаху и шахистима.

Књигу “Шаховски вијенац” издао је Шаховски савез Црне Горе (са агилним предсједником проф. Благојем Церовићем на челу), уз покровитељство Владе Републике Црне Горе, поводом 50-е годишњице постојања и рада Шаховског савеза Црне Горе. Књига има 710 страна, у луксузном повезу. У њој ћете наћи 454 шаховске партије, 203 фотографије и 39 табела Уз све ово, нека стоји и податак да је књига тешка 1408 (!) грама.

Аутор, проф. Максим Лутовац је познати црногорски просвјетни радник, професор матерњег језика Беранске Гимназије и дугогодишњи и актуелни директор Гимназије у Бару. Такође, он је шаховски мајстор и посленик, те као такав и формално компетентан писац једне овакве књиге. “Шаховски вијенац” представља, поред свега наведеног, и одговор проф. Максима Лутовца на питање “Шта је шах?” с почетка текста. Стога, прочитајте књигу. Упознаћете човјека.

Препоручујући ову књигу читаоцу, наглашавамо у закључку да је културни живот Црне Горе непроцењиво обогаћен овим издањем. Количина података и њихова вриједност чине ову књигу обавезним дијелом сваке, па и школске, библиотеке.

проф. др Вукота Бабовић

ПРОСВЈЕТНИ ПРЕГЛЕД

Главни и одговорни уредник

Г. Мироје Вуковић

Београд, 21. август 2000.

Поштовани г. Вуковић

Написао сам краћи приказ добре књиге Шаховски вијенац нашег заједничког познаника Максима Лутовца, директора Гимназије у Бару, педагога и културног радника. Увјерен да се ради о грађи која итекако има везе са просветом, био био поносан ако би се текст из прилога појавио у Вашем цијењеном листу.

Унапред хвала.

Са срдачним поздравима,

Ваш

Вукота Бабовић