SUNCA I HLJEBA

GORKI ČETVOROSTIH

Dolazite i ostajte ovdje! Sunce Gvantaname

Neće vas grijat ko što ovo grije.

Grki su tamo zalogaji hljeba

Gdje sličnih nema i svako vas bije.

Facebook, 15. avgust 2016.

KAO HOMER, I EZOP PONEKAD ZADRIJEMA

U hvaљenoj basni Lavica i lisica, stiže Ezop do naravoučenija: Vrijednost se ne ogleda u mnoštvu, nego u vrlini. Eh. Pitajte Otaџbinske uprave.

Facebook, 15. avgust 2016.

ЉETЊE NEPOGODE

Priveli su ga u TV studio sa 5.24 promila sujevjerja u krvi. „Selo je stradalo od nevremena jer su mještani nevjernici“, rekao je posle otriježњeњa.

Facebook, 7. avgust 2016.

SAN I JAVA

Držim da je hrkanje evolutivno nastalo iz potrebe spavača da obeshrabri životinje koje bi ga mogle napasti dok spava. Moja ubijeđenost ide tako daleko da vazda razbudim dežurnog hrkača; uvjeravam ga da je њegova naslijeđena bojazan danas pretjerana i nepotrebna. Vain hope.

Facebook,.19. avgust 2016

…………………………..

PROVALE I SAMOPROVALE U PRIVATNOST

Nije bilo davno kada je piљeњe u lični zabran predstavljalo skandaloznu bezobzirnost. „Never ask personal questions“, stoji jedno upozorenje u Kafkinom (Franz Kafka 1883-1924) Zamku (Das Schloss).

A onda je došao facebook i smoreni narod se razgaćio. Ne vjerum da bi Kafka, da je počem živ, otvorio nalog… Who knows?

Facebook, 20 avgust 2016

BITAK I GUBITAK

Vi, svete budale, vama se obraćam. S poštenom naivnošću izazivate uspostavljeni poredak. Holy fools whose honest naivety challenges the established order. Bez vrijeđaњa, na vašoj sam strani.

Facebook, 21. avgust 2016.

BELEN
Šta znači ova riječ koju narod ponekad koristi? Ne jednom čuo sam, na primjer ovako: “De ne beleni više!” Ne znam pouzdano da protumačim. Tražim pomoć.

Facebook, 22. avgust 2016.

DOŽIVЉAJ U MUZEJU VOŠTANIH FIGURA
Službeno sam jedne godine morao do Ministarstva obrazovaњa i prosvete u Nemaњinoj. Popnem se na sprat. U hodniku pred kancelarijom sam se skamenio: preda mnom đeneral Draža. Moju nevoљu viđe u prolazu jedna službenica, pak namignu i strogo zapovijedi figuri: “Voštani, Serbine!”
Toga sam se sjetio ovog tmurnog jutra, ne znam zbog čega. (Čujem da đeneral više nije u onoj instituciji; možda je zapovijest shvatio ozbiљno vojnički, i izašao na ulicu.)

Facebook, 23. avgust 2016.

C, C, C

Ne mogu se pohvaliti dobrim sluhom pa mi izmiče vijest: Povećavaju li penzije ili tenzije?

Facebook, 25. avgust 2016.

ČERČILOV STIL

Obraćanja javnosti kod nas su sumorna. Da počem imamo Čerčila, taj ne bi propustio da napravi kalambur na kakvom prigodnom skupu: „Tonemo li mi u dubine naše površnosti, ili se praćakamo u površnosti naše dubine?“.

Facebook, 26. avgust 2016.

GODO I ANTIGODO

Slavan je lik Godo. Svi ga čekaju, a uzalud. (Godot, sought but never found.) No, Godo je tek pola problema. Antigodo je druga polovina: Evo ga, a niko ga nije tražio. I neće da ode. Fotografija: МОЛОДЈЕЦ АНТИГОДО (ВБ, 2016)

Facebook, 28. avgust 2016.

DA NIJE UNUČADI

bili bismo u etičkom škripcu. Ko bi nas učio čestitosti?

Foto: „Dobri dani u Budimlji“ (VB, 2010)

Facebook, 29. avgust 2016.

KAD

nekoga koga jedva ili nikao ne poznaješ posebno prepredenim udarcem zvekneš po mozgu, pesnicom (boks) ili nogom (tekvondo), ti si: olimpijski uglednik, dobitinik materijalne potpore i nacionalni penzioner.

Ako samo mućkaš mozgom za radna vijeka – ti si…

Foto: „One man performance“ (VB, ANY YEAR)

Facebook, 31. avgust 2016.

KELTI

su svakog prvog maja priređivali slavљa povodom primicaњa љetњih dana. Naveče, palili su vatre u čast vrhovnog boga Belena. To su lile, vatre radosnice. Civilisation is a long story.

Фото, „Велика лила у Будимљи“ (ВБ, 2006)

Facebook, 2. septembar 2016.

HODANJA

i planinarenja nijesu olimpijske discipline, polako, budite pažljiv šetač. Osvrćite se. Možda nađete borovnicu ili dvije, vrijedan pomolak ili prvorazrednu asocijaciju na suvoj grani i kamenoj ploči koju ćete ponijeti kući. Keep himself afloat.

Foto: „Ogrlica od jagoda“ (VB, 2007)

Facebook, 3. septembar 2016.

SUTON

je čudno doba: Dan još nije gotov, a noć nije počela. Ne donosite teške odluke u suton. Just enjoy.

Foto: „Suton u Budimlji“ (VB, 2008)

Facebook, 4. septembar 2016.

NEOSPORNO

mnoge naše takozvane poznate ličnosti naginju šovinizmu. Ostaje sporno jesu li one takve prije ili poslije svoje poznatosti. Jednom smo putovali vozom i neka žena nas udavi: korijeni, pa korijeni. Dok Mirjana ne reče, treba da њegujemo omladove. Ženturača umuknu, aли vidim ostaje pri svome. Lokomotiva pisnu. Stigosmo u Štrpce. Mild sunny morning.

Foto: „Mozak“ (VB, 2011)

Facebook, 6. septembar 2016.

NIKO SREĆAN A NIKO DOVOLJAN

Drska gugutka ušla je kroz otvoren prozor i slećela na kavez s kanarincem. Gleda u Milivoja i zavidi mu na bogatstvu i komforu. Milivoje gleda u iznenadnu gošću i zavidi joj na slobodi. Deep reverie.

Foto: „The prince and the pauper“ (VB, 2016)

Facebook, 7. septembar 2016.

U ULICI GOCE DELČEVA

na Novom Beogradu zastadoh ispred spomenika narodnom heroju Marku Oreškoviću. Oštećen i išaran, ali stoji. Spomenik – Krntija. Oreškovića su zvali Marko Krntija. Kad već imaju flomastere, zamolio bih šarače da ispišu na bijelom mermeru popularne stihove Branka Ćopića: „Srpska je majka bio / Hrvat Krntija Marko.“ Da čitaju naši i njihovi političari. (Narod zna ove stihove napamet.) With great care.

Foto: „Krntija Marko“ (VB, 2016)

Facebook, 7. septembar 2016.

GRUPA

mladih protiv kojih nemam ništa, možda malo ćefnuti, prolaze sa crveno-bijelim simbolima i krpicama, ispod prozora i u hor viču: „Svi na Marihuanu!“ Možda sam prečuo. В конце концов, childish babble.

Foto: „Šumski poslovi“ (Miloš, 2007)

Facebook, 8. septembar 2016.

OD PAMTIVIJEKA

se kaže „lijep ka đevojka“. Došla su nova vremena sa zulumom rodne ravnopravnosti. Predosjećam trenutak kad će neko spadalo da odvali: „Direktorice, lijepa si ka momak“.

Foto: „Native land (VB, 2006)“

Facebook, 11. septembar 2016.

U CIK ZORE

došao je neki gospodin iz daleka i s vrata podviknuo: „Vi pijete jeftinu vodu!“ Ene.

Usnula đeca su džasnula. Ko mu je bio razredni? Jesmo li toliko dužni Bijelom Svijetu? Maybe yes.

Foto „Andersenov zamak u Budimlji“ (VB, 2009).

Facebook, 10. septembar 2016.

MNOGO

ginemo na drumovima. Godišnji prosjek jedan do dva leša dnevno. Danas javljaju udes kod Svrljiga, i još jedan kod Ljiga. Već sjutra će biti neka druga rima, ali ista količina loma i dima. Nobody knows what for.

Foto: „Hitna pomoć“ (VB, 2007)

Facebook, 30 septembar 2016

PRIČA SE

u jednoj knjizi iz moje biblioteke da je neki čovjek svojevremeno pronašao perpetuum mobile prve vrste. Publika je plaćala ulaznicu da vidi čudo: vlasnik ne ulaže energiju, a zupčanici se vrte. Prevara je teorijski razobličena: gazda je imao radnika iza paravana koji je potajno okretao ručku mašine. Ne sjećam se epiloga, ni šta je radilo nezavisno sudstvo. Izum, međutim, i danas funkcioniše i zovu ga perpetuum kapitalizam neoliberalne vrste. Le roi est mort – vive le roi!

Foto: „Sudija kasacionog suda“ (VB, 2013)

Facebook, 12 okt 2016

FOTOGRAFIJA

zamjenjuje mnogo riječi, zaista. Ne samo zbog očevidnih detalja, nego mnogo više zbog onog što se nazire kroz mutni prozor, ili se sluti u kazanu. Tih davnih dana, sedamdesetih godina prošlog vijeka, Đeda prvoborca čuvaju mafijaši Boris (danas inžinjer elektrotehnike) i Miloš (danas inžinjer mašinstva). Hello, mates!

FOTO: „Dva konsiljera“ (VB, Budimlja 1978)

Facebook, 29 sept 2016

DAVNO BJEŠE

istrčao sam pravo iz kreveta u osunčano budimsko jutro. Ne zadugo naišao je Dmitar putem pored kuće. Glasom bodre nade pozdravlja na njegov način: „Valjate li što.“ Velimo, dobro smo osamnuli. Na brku mu treptaj zadovoljstva. Produžava ka Šeru.

Pitam vas jutros vedrim dmitrovskim pozdravom:, valjate li što?

FOTO: „Dobri nebeski znaci u Budimљi“ (VB, 2014)

FB, 4 oktobar 2016

TRINAEST

slova je Dekartu bilo dovoljno da napravi maksimu za koju svi znamo: Cogito, ergo sum. Mislim, dakle postojim. U cijeloj istoriji civilizacije teško je naći kraću rečenicu, a da je izbjegla sve zamke zaborava. Odavno sumnjam a sad sam siguran: da je živio u neoliberalnom kapitalizmu, veliki mislilac bi rekao: Cogito, ergo vix sum! Mislim, dakle s dušom u nosu postojim. Spick and span.

FOTO: „Danteove mrље“ (VB, 2015)

FB 1 okt 2016

SAOPŠTEЊA

sa sjednica Vlade su prešećerana. Strina Darinka je pila isključivo gorku kafu. Jednom nije po meraku ugošćena, malo je srknula i odmah odbrusila: „Prešećera li, prešećera!? Sad ju ti popij!“

Čuveni zakonopisac Baltazar Bogišić (1834-1908) ugradio je Crnogorcima u Nikolin Zakonik (1888) sada slavnu maksimu: „Što se Grbo rodi vrijeme ne ispravi. “ Ovaj lijepi stil i mudri nauk da sačuvamo, možda bi valjalo da u savremene naše zakone, u sve redom, uvedemo preambulu: „Šta ko prešećera, neka popije.“ Understandably enough.

Foto: „Kameleon“ (VB, 2001).

FB 13 okt 2016

DOBRI IGRAČI

snukera su osobe koje se trude i uspijevaju da pri svakom potezu kontrolišu bar tri međusobno povezane posљedice. Ovo objašnjava zašto ni za još sto godina nećemo imati igrača sposobnog da napravi sto senčeri brejkova u karijeri.

Nešto drugo je za brigu: politika je aktivnost srodna snukeru. Intricate question.

Foto: „Muva sondira geodezijsku liniju fizičkog poљa“ (VB, 2015)

FB 14 okt 2016

SVI PRAVNI FAKULTETI

moraju izgubiti akreditaciju dok god ne ubace u nastavni plan predmet „Anatomija ljudskog tijela“. Prije diplomiranja bi viđeli šta sve jedan budući sudija mora znati, i naročito imati, da bi donosio zakonite, to jest nezavisne sudske odluke. Ne možemo više gledati svakog petog oktobra onaj kosmički jad roditelja čiji sinovi gardisti dobiše naređenje da ostanu na vječnoj straži.

Foto: „Izgubljena Muda Nezavisnog Suda“ (VB, 2009)

FB 15 okt 2016

MIŠKO BORIČIĆ

ne dosađuje mnogo pričajući viceve. Ali jedan uspješno ponavљa:

Stao đak ispred biste Jovana Jovanovića Zmaja, pa će tužno i prijekorno: „E, moj Đuro, zbog tebe i tvog Gorskog vijenca dobio sam danas jedinicu iz srpskog i ponavљaću razred na pravdi boga!“ Sunny side of the memory.

Foto: „Vlado i Miško pričaju viceve na Babinu“ (VB, 2013)

FB 16 okt 2016

ZEMLJACI

me pitaju, šta će penzioner, dikić otadžbine, sa naoružanom družinom u inostranstvu na dan tamošњih izbora? Koliko ozbiljno, toliko kratko im kažem: „Nijesam Informerisan. “. Impasse.

Foto: „Nedrijemano oko (VB, 2005)“

FB 17 okt 2016

VRIJEME

koje je moglo da bude naš najљepši i najkreativniji period života, pretvorilo se u brklju i traje kao interlude. Prevedite slobodno, bukvalno: lude između (nas). Modern trumpery and papal infallibility.

Foto:

PISMO, STIL I SMISAO

Vijest iz Prokuplja glasi latinicom: „Premijer Aleksandar Vučić izrazio je sumnju u osnovanost optužbi za terorizam protiv Bratislava Dikića i ostalih uhapšenih u Crnoj Gori.“ Ćirilicom to izgleda ovako: „Премијер Александар Вучић изразио је сумњу у основаност оптужби за тероризам против Братислава Дикића и осталих ухапшених у Црној Гори.“ Terorizam čiji i protiv koga? Trebalo je reći: Ne verujem da su Bratislav i družina pokušali da terorišu u Crnoj Gori. (Rečenica je potpuno obavešteњe.)

O, očuvači ćirilice u Politici: ako je misao konfuzna, pismo ne pomaže.

Foto: „Dva oka u glavi“ (VB, 2013)

FB 18. okt 2016.

ZASTADOH

pred bistom Dura Daničića na Kalemegdanu. Upita me, poštuju li pisci Bečki kњiževni dogovor iz 1850, slijede li Gundulićevo pero i gusle Starca Milije? Ne. A jesu li našli grafeme da u latinici zamijene nezgrapne digrafe NJ, LJ i DŽ, te tako približi dva pisma, što sam pred smrt pokušavao? Ne. A čita li neko moj prevod Starog zavjeta? Samo Zlatko Paković. Pa što me slave?

Pričam Daničiću o pokušajima da podržim њegovu ideju. Pišem latinicom љubičica, pišem podњiviti, pišem naranџa. Ekonomično je, izgleda elegantno, zvuči pomirljivo. Pa, hoće li ispasti nešto od toga – pun nade pita bronzani Đura? Hoće psovke i mržњa. False perception.

Foto: „Svijeća iz Krležine krčme“ (VB, 2007)

FB 19. okt 2016.

KAKO BI BILO

da vratimo u opticaj zaboravljenu riječ POVRATITA osoba? Našao sam je kod Milovana Glišića. To je neko koji zna da zastane, napravi korak nazad i stiša se. Ućuti koliko bilo. Toliko nam godinama treba ova odlična, zaboravljena riječ! Lux in tenebris.

FOTO: „Lisica s jednim uvom“ (VB, 2012)

FB 21. okt 2016.

BJEŠE DOBRO ODJUTRILO

kad se gazda Milun vratio iz poљa. Otprilike ovako su pisali naši realisti prije sto godina. Dobar stil. Pitam mlađe, što ne koriste glagol odjutriti? Dopao mi se odgovor: Ko ustane u 10 i 11, ma ko ustane i u 7, ne treba mu. Milun je izgleda već u 4 kosio livadu; jedva je čekao da odjutri. O, očuvači jezika, jezik čuvaju maњe ljudi, a više životne okolnosti. I primijetimo zašto je Đura Daničić u pravu: odjutriti, ne ođutriti. Quite efficacious.

Foto: „Budimlja: odjutrilo“ (VB, 25. mart 2009)

FB 23. okt 2016.

TETKA-SAVNA

slučajno me srela neđe ispod Jejevica. Tetka je visoko zvanje. Prepoznala je mene derište, što je samo po sebi potresan podvig. Sagla se i poљubila me u cvijet. Iz unutrašnjeg džepa faњele izvadila je paricu šećera. Tako je bilo u ona vremena.

Tetka-Savna je dobro znala da su љudi na zemlji, avaj, zli. Još su i sramni krivokletnici. Zato se zakliњala snagom istinske iskrenosti: „Duše mi Mujove i žeљe bracke!“

Foto: „Vez“ (Miloš, 2006)

FB 25. okt 2016.

ETIČKI MINIMUM

poneko traži u skupu od deset crkvenih zapovijesti. Spotaknemo se na zahtjev: Ne svjedoči lažno na bližњega svoga. Tu su tri riječi očiti višak: „na bližnjega svoga“. Baci pola u vodu. Ima tome desetak godina da sam čuo ovu duhovitost; trebalo bi dopisati još tri „BRE zapovesti“. One su, redom:

1. Ako ne veruješ u organizovanu veru, ne idi bre u crkvu.

2. Ako nisi služio vojsku, ne idi bre u kasarnu.

3. Ako imaš sve izuzev radne knjižice, ćuti bre.

Možda treba razmisliti da se broj etičkih nameta na trošno ljudsko biće smanji. Dovoljno je ovoliko: A) Ne vjeruj u zlo, B) Ne vjeruj u ružno. Sapienti sat.

Фото: „Dva feњera“ (Miloš, 2006)

FB 29. okt 2016.

OGLEDALO

je naša velika potreba. Svaki dan u kojem se nijesmo oglednuli znači vrijeme zaglupљivaњa. Trni naše moralno čulo i tupi se oštrica metafizičkog instinkta. U završnoj sceni Džojsovog romana Dablinci, Gabrijel prolazi pored ogledala. Strunio ga je sopstveni lik koji mu je uvijek bio zagonetan u ogledalu („the face whose expression always puzzled him when he saw it in a mirror“).

Neka vam je ogledalo uvijek u sobi. Bez њega nema stida i opomene, magli se pogled na spoљašnji svijet i mrače sokaci duše u nama. Nijemi posmatrač na našoj strani. Upon my word.

Foto: „Kameno ogledalo vječnosti“ (VB, 2009)

FB 1. nov 2016.

GODIŠЊICA

Smrt je Lajku zatekla u kosmičkom brodu Vostok 2, šestog dana poslije dramatičnog lansiranja sa kosmodroma Bajkonur. Bila je prvi stvor lansiran u Zemljinu orbitu. Danas je 59 godina od njene žrtve za nauku. Pomogla je ljudima da prošire saznanja o Kosmosu. Od mene balada. Nobody can deny.

BALADA O LAJKI

Grdila ju brižna majka:

Laješ, ćerko, bez prestanka!

Dali su joj ime Lajka.

Lajala je na uljeze.

Lajala je kada treba,

No počesto i bez veze

(Gledajući plavet neba).

Prezrela je pasje lance!

Lajala je na neznance

Kad ispolje grubu silu.

(Lajala je na Gomilu).

Na oblake koji jezde.

Al najviše na zvijezde!

Sanjala je da putuje

Kroz sazvežđe Oriona –

Bješe čula neđe tu je

Velikoga Psa sezona.

Osmjeli se i otfura

S kosmodroma Bajkonura!

Niđe kraja tom ponosu:

Prvo biće u Kosmosu.

(Plakala je brižna majka,

Kukala je sinja jatka,

Napusti me moja Lajka –

Ojde na put bez povratka.)

U siječnju kad zastudi

U avgustu kad pripeče

Kad zaladi, padne veče…

U pamet se, mudri ljudi –

Ko je učen i ko nije

Oslušnite galaksije!

Prepoznaće, ako hoće,

I vojnici i civili:

Iz Kosmosa nešto cvili.

(Iz Kosmosa nešto cvili.)

FOTO: „Iz kosmosa nešto cvili“ (VB, 2009)

FB 3. nov 2016.

AKCIJA

Za dva dana će biti 99 godina od Velike oktobarske revolucije u novembru. Neoliberalni istoričari će nam taj događaj uvaliti za samo 98.99.

FB 5. nov 2016.

VELIKA REVOLUCIJA

izbila je 7. novembra 1917. zbog vapijuće bijede potlačenih. Slavilo se na Aurori (rođenje slovenskog Jedvačeka Pravde) i u stanu Marije Sklodovske Kiri (pedeseti rođendan slovenske naučnice). Vjerovalo se u zračenje optimizma i radioaktivno zračenje. Trajalo je koliko je trajalo.

Zašto danas nema revolucije kad su klasne nejednakosti bjelodano drastične? Profesor T. Kulić objašњava: „Savremena neoliberalna država počiva na savezu vrhova građanskih partija sa bankama i tajkunima, a zaštićena je mrežom nacionalnih i multinacionalnih nevladinih organizacija.“

Čovjek je slabo živinče: Easy prey to habits!

Foto: „Omaž Dobriši: A jedne večeri nekoga nema“ (Miloš, 2006)

FB 7. nov 2016.

PROPADANJE JAKŠIĆA

Bilo je to marta 1993. Vidim u blizini našeg stana u Kragujevcu da propada jedna zapuštena zgrada. Bio je to jednom dom Đure Jakšića. Koji me bijaše jad vidio od te nebrige! Napisao sam protestnu pjesmu. Začudio sam se ovih dana da se o toj kući još govori, poslije 23 godine. Mislio sam da je odavno pod koprivama. Do you believe in ghosts?

Foto: „Rendgenski snimak priviđenja“ (VB, 2012)

И ОВАЈ ЗНАМЕН ЗЕМЉЕ СРБИЈЕ

Усред једног дичног града,

Крај сокака од Ивеше,

Стоји стара трошна зграда

(сјајан знамен из културе!)

Која једном давно беше

Дом песника, барда Ђуре.

Истрошена ћеремида,

А прозори заковани.

Пукотина преко зида

Двапут дубља него лани.

Јер у доба Јакшић Ђуре

Не бејаше беомала,

Не бејаше арматуре –

Преко мере беше кала.

Дрво труло, зид се круни.

Поцрнела зјапе врата.

На тавану још се буни

Дух сликара од заната.

Када прођем крај капије

Око влажи, срце бије:

Видим Ђуру како пије

Љуту прошлост Шумадије.

Гледам камин: тама гори.

Нахерени, црни рог

Сенку крије, она збори:

Не да ђаво, не да бог.

Хоћемо ли тужног Ђуру

Још једанпут као канту

Износити на тортуру:

Шутирати у Сабанту?

FB 8. nov 2016.

NESPOSOBNOST

poslanika da ostvare međusobnu normalnu komunikaciju izaziva našu sumnju da Narodna skupština može adekvatno da obradi ustavne zahtjeve koji su vrhunski i krucijalni. Poboljšati situaciju, ali kako? Evo tri opaske: a) amfiteatar za skupštinska zasijedaњa bi trebalo projektovati u vidu zodijačkog kruga; b) Svako poslaničko śedište moralo bi da ima ogledalo; c) Poslovnik bi morao da sadrži preambulu u kojoj stoji slavna stihovana basna Ivana Krilova (1769-1844): „Majmun u ogledalu lik ugleda svoj / medveda polako nogom ćuška. / Pogledaj der, veli, mili kume moj / kakva je to tamo njuška / krevelji se, beči?“

Foto: „Haos: primordijalna čorba“ (VB, 2009)

FB 10. nov 2016.

STUDENTI

su često previše u pravu kad istaknu zahtjeve (akcija). Ne prihvataju motive profesorskih argumenata (reakcija). Poraz propisa često ide i na štetu mladih zahtevadžija. Dekan Branislav Boričić na ekonomskom fakultetu pokušava nešto razumno: da se konflikt odvija makar u granicama trećeg Njutnovog zakona. Hoće li uspjeti?

Foto: „Igrale se delije“ (VB, 2015)

KAŽU

da je Žan de Lafonten (1621-1695) bio sasvim rasijan čovjek. Naopako je stavljao periku. Naopako je obuvao čarape. Etalon zaboravnosti! Ali u ovoj je njegovoj basni sve na svome mjestu, do dana današnjeg. Zaslužuje spomenik kod nas. Ili ne zaslužuje – da mu se ne desi što i Lamartinu.

Foto „Prorok u našem selu“ (VB, 2010)

Jednom su se tako

Labud, rak i štuka

Upregli da vuku

Nakrcana kola

Preko brda, dola

Rak unatrag vuče

Labud pod oblak

A štuka u vodu

Zaroni pa nesta.

Ne znam šta je bilo

Nisu brige moje

Ali kola otad

Još na putu stoje.

FB 12. nov 2016.

SUPER MJESEC

je pojava da nam se Mjesec rekordno približi. To nije tako često, ali neizostavno se desi prema predviđanjima astronoma. Posledњi put се Mjesec toliko približio1948. I evo ga, danas se vratio. Račun upozorava: ne očekujte previše od vizuelnog doživljaja. Ljudsko oko je svojeglav organ, okolnosti u atmosferi su prevrtljive. O četrdeset osmoj – da vam ne pričam. Ipak, ne prećerujte u analogijama! Budite samo astronomi. Carelessly.

Foto: „Svaki Mjesec je super“ (Miloš, 2007)

FB 14 nov 2016

SLAVA

Stankovića proslavljena je juče u Valjevu, licem na Đurđic. Domaćin Milan je pohitao iz bolnice da dočeka i ugosti. „Sve gospoda i gospodičići“. Branko i Milena - usluga na nivou. Cana plemkinja u kuhinji. Aurora Zorka (10) služi žito. Dušan (8) smišlja novu sliku, ulje na platnu: Kulu gradim i kamena imam. Veselo društvo koje često sastanaši (Milovan Glišić: sastanašiti – često se sastajati). The right answer!

Foto: „O Lord, make haste to help us“ (Dušan, 2016)

FB 17 nov 2016

UNA GENS SUMUS

Šah ima svoje neprijateљe. To je za kukaњe. Njima je zaprla u grlu ribљa kost maksime „Jedan smo rod.“ Čitati Џojsa u originalu! Ne ide bez muke, ali se isplati. Jedno je jasno: Kad je nešto bez granica u prostoru i ne propada u vremenu i ljudima svih rasa je u srcu – ośetimo svijetlost i vidimo toplinu u izreci „Una gens sumus“. Honest Truth.

Foto: „Očev kalemarski nož“ (VB, 2009)

BON SAM HOĆU KUĆI

Bon sam.

Hoću kući.

Molim te dođi.

Vodi me kući.

Ja sam u bolnici.

I am sick.

I want to go home.

Please come and

Take me home.

I am in the infirmary.

U bolnici sam.

Vodi me kući.

Molim te dođi.

Hoću kući.

Bon sam.

I am in the infirmary.

Take me home.

Please come.

I want to go home.

I am sick.

FB 19 nov 2016

MARKO ZONJIĆ

bio je kod mene jednom ili dva puta. Kad je to bilo? Krajem sedamdesetih? Bio je ekstraordinarni student Likovne akademije u Beogradu. Njegov talenat zapazio je onaj Tošković, eto. Nije bio govorljiv. Šta sam god rekao, radovao se. Na kraju kratkog susreta, zamolio je za moj notes prepun fizike i formula. Nacrtao je nešto hemijskom olovkom, brzo, grozničavo. Sjajan kroki scene sa narodnog veselja. Marko je prerano napustio naše tvrde planine. Vjerujem da će nekad jedan list u fajlu Crnogorske panorame likovne umjetnosti biti posvećen Marku Zonjiću. (I neće biti prvi Zonjić u tim koricama.)

Foto: „Kolo“ (Marko Zonjić, 197…)

FB 21 nov 2016

ČEKAMO

novog Њegoša da se oglasi: „Zelenaši proklete vam duše“. Milovan Glišić (na čije pripovijetke etablirani kritičari s visoka pišaju) hrabro priča o kamatašu činovniku Uzloviću koji pod kišobranom zakona pљačka Radanovu porodicu i izbacuje bosonogu đecu na snijeg prećavac. Pa ima li oprosta za uzurpatore (kaišare)? Da, još je Džojs onda pisao o tome u Dablincima (strana 198). Pop savjetuje preispoљnu lopužu: Pogledaj ponekad svoje račune; ako ti se učini da ponešto nije valjalo, kaži u sebi – popraviću se, I will set right my accounts. Drob mi se prevrne kad vidim da su neki od današњih zelenaša sportski i humanitarni radnici! Milovane, prosta ti od mene gramatika i sintaksa. Nest of hornets!

Foto: „Bez riječi“ (VB, 2007)

FB 24 nov 2016

TABLOIDI

su nam dojadili. Tješimo se, papir sve trpi. Ali ta suma ljudi izašla je da opogani svete i svijetle lokalitete. Sve im je poligon za rijaliti u prostoru i vremenu. Riljaju po geografiji i istoriji. Falsifikuju crkvu na Rumiji, imaju i helikopter. Rearanžiraju Mojkovačku bitku, frekventno i elokventno. Pogane Vučji Do, evo nedavno. Zidaju paracrkve od reketa. Gnusna maska performansa.

Ko kroz zvirinku koju je napravio okupatorski fišek na crvenom barjaku ne vidi Slobodu Crne Gore – ispale mu obadvije. „Rasrdiće se dragi Bog, ja vi kažem.“

Foto: Crnogorski barjak s Vučjeg Dola.

FB 26 nov 2016

ЈЕЗИЧКА САМОПОСЛУГА

Пре доручка сам „сумњао“ да информација значи ово: „Не одбацује се могућност да је напад терористички чин.“ После доручка сам „сумњао“ да информација значи ово: „Сумњиво је схватање да је напад био терористички чин“. Иначе је све штампано као шећер, цмок! – ћирилица, екавица, чувајмо српски језик… До вечере можда протумачим поруку. Ма, срећан вам празник!

Фото: копија новинске вести.

FB 29 nov 2016

PRVI DECEMBAR

Bitka za Pљevљa. Treba da bude praznik slobodoumљa (a nije). Jer, pazite: Crnogorci vide da je neka družina, koja (uzgred) ne zbori ni crnogorski ni srpski, silom zaposjela naš grad. Kratko, tamo je okupator, nasilnici. Bitka je bila teško ali časno rešeњe naših predaka. Seљaci, radnici i studenti krenuli su da uљeze proćeraju. Đe vi vidite tu povod za naklapaњa iz taktike ratovanja i pravila službe? I tell you.

Foto: „Oda Slobodi“ (VB, 2009)

FB 2 dec 2016

FAR FROM POLITE

Francuski gradić Publije moraće posle sudske odluke da iz svog parka ukloni statuu Bogorodice. To će biti u skladu sa zabranom isticanja verskih simbola u javnosti koja važi u sekularnoj Francuskoj. Bogorodičin Sin raspet nasred autoputa kod Kragujevca neka ne brine: sudska odluka je moguća tek kad u sekularnoj Srbiji Bogorodica rodi Voltera. Let us dig in our garden.

Foto: (Obrađujmo svoj vrt) (VB, 2016)

FB 4 dec 2016

STRANA RIJEČ

ne smeta, čak ako postoji domaći ekvivalent (љepotica je красавица; kao i лепотица). Sinonimi su bogatstvo leksičkog fonda (Imam dobru memoriju pamćeњa – tako je govorio šeret Draganče iz Donje Male). Kako moćno zvuče livade iz Budimљe: Rosuљe i Crnila! No ima domaćih riječi bez veze; potkrkљušiti se, na primjer.

Više je za žaljenje što poneku riječ nijesmo „pripitomili“. Moj favorit je talijansko „lokanda“. Toliko bi nam pomagala u preciznom izražavaњu! Blindingly obvious.

Foto: „Mirjanina bašta: Pentokrator“ (VB, 2014)

FB 6 dec 2016

TITRAČI I KOSMOS

Kad pogledam prema djetinjstvu, vidim kako igram titrače. Hm. Danas prava avantura mora da ima neke veze s Kosmosom. U taj poduhvat kreću mladi. Znaju gradivo (Veliki Prasak, gravitacioni singulariteti) i imaju gradivne elemente (pasuљ). Završe posao za šest minuta, a sedmog se odmaraju. Maker’s True Adventage.

Foto: „Crna rupa usisava galaktiku“ (VB, 2015) i „Titrači“ (VB, 2012),

FB 8 dec 2016

ADORNO ZLATOUST

Oksfordski rečnik je priznao novi pridjev: “post-truth” (post-istina). Bilo čije laprdanje može se smatrati za važnije od činjenice. Filozof Theodor Adorno (1903 - 1969) je upozoravao već 1951. da vlast kidiše na samu srž razlikovanja istine od laži. Masovna kultura zamagljuje dominaciju elita. Ljudi su svedeni na ulogu statista u čudovišnom filmu bez gledalaca, jer svi glume u njemu (Vučji Do rijaliti programa). Post-istinu treba prevoditi pridjevom: istinoidan. Na primjer, istinoidno informisanje. Kad sam objavio ovu istinoidnu fotografiju, neki su bili zabrinuti, ne videći da ukazujem na Odurno, kao što je činio Adorno.

Foto: „Ulovih reptila u Mokrom Dolu“ (VB, 2012)

FB 11 dec 2016

U JEDNOJ KAMPANJI

planinareњa obroncima brda na lijevoj obali Lima – dobro se oznojismo. Umorni, ali orni za razgovor i krepku šalu, śedosmo da predahnemo. Jedan iz „izvidnice“ naše kolone ispriča da je viđeo uzbudљiv prizor: dvije divokoze na kamenoj stijeni. Zahvati nas uzbuđeњe radoznalosti. Tada se uključi u razgovor Vlado Babović i reče da on zna šta se potom dogodilo. „Hodam ja i razgledam okolinu“, besjedi Vlado a mi ga pomno slušamo, „kad naiđe jedan starac s štapom, pastir. Nazva boga i uљudno me upita: ada dijete da nijesi spazio đe dvije koze, izgubiše mi se.“ Svi su se grohotom nasmijali, a najviše očevidac rijetke divljači pod Komom. Do danas nijesmo razjasnili ko je bio u pravu, niti je iko insistirao na istini; ostala je legenda koju često prepričavamo, prepravљamo i dopuњujemo. A life of its own!

Foto: „Kao magla uz planinu“ (VB, 2010)

FB 17 dec 2016

BIOGRAFIJA

strica Kosta pominje i tri duge tamnice. Kivna su bila na njega tri režima u dvadesetom vijeku. Kad se dokopao slobode imao je bolesno srce, vispren mozak i rijetku dobrotu. Dobar bilans! U našoj kući u Budimlji, poslije večere, trajala su vesela druženja, iz kojih đeca nijesu bila isključena. Jednom je Kosto, učitelj i solidan kozer, ispričao vic:

Pita unuk Đeda, da li se kralo u onoj bivšoj državi? Đed veselo odgovara: „Kralo se, mnogo se kralo, ko god je stigao, i šakom i kapom.“ Unuk pita dalje, ada krade li se danas u državi? Đed nervozno odmahuje rukom: „Ne znam, šta si zapeo, de prekini, ne znam.“ Unuk opet pita: „Kad bude neka druga, buduća vlast u ovoj državi, šta misliš, Đede, oće li se i u njoj krasti?“ Đed mu veli: „Oće, no šta će. Ako što pretekne.“ The victim of the kindness.

Foto: „Ćiko Kosto“

FB 19 dec 2016

SOLSTICIJUM

je danas, počinje zima kod nas. Srećan nam astronomski praznik! To je momenat obnove čovjekove Nade: dani dužaju. Dolaze slavlja, na kojima i šalom treba podsticati optimizam i buditi dobru narav. Na zabavama, ako se ne śetite nečeg boљeg, ispričajte ovu pripovijetku:

Jedno jutro istrča iz škole đak, pređe ulicu i uđe u apoteku. S vrata zatraži burek sa sirom. Iznenađeni apotekar kulturno reče da je pekara malo niže niz ulicu. Đak se zahvali i ode. Śutradan eto onog đaka opet u apoteku i zatraži burek s mesom. Već ljut, apotekar ponovi one rečenice od juče. Hvala, reče đak i ode. Trećeg dana, scena se ponovi! U velikom bijesu apotekar istrča, uđe u školu i uleće u direktorovu kancelariju. „Slušajte vi“, praskao je, „vaš učenik evo treći dan traži burek u mojoj apoteci. Pa, zaboga!“ Pomirljivim tonom direktor se obrati uzrujanom čovjeku: „U pravu ste, šta da radim. Niko ме ne sluša. Nemoćan sam. Ali ću ti dati jedan savjet. Ako taj đak dođe i četvrti put da traži burek u apoteci, a ti ga zvekni po glavi onom tepsijom od bureka.“

Foto: „Slavska tepsija“ (Mirjana i Milena, 2016)

FB 21 dec 2016

SUNCE U PROŚENAC

Pamtite li još scene iz onog turobnog a srčanog filma italijanskog neorealizma? Kroz male zvirinke na oblačnom nebu probije se ponekad, i poneđe, snop sunca. Ojađeni i gladni narod motri đe će da procuri mlaz toplote, pa trči na osunčani krug i razgaljeno cupka.

Śetio sam se ove antologijske slike ovih dana, dok je kroz maglu u Budimљi provirivalo sunce u prośenac. Necessity is mother of invention.

Foto: „Svilen konac Sniježne Kraљice“, (VB, 2006).

FB 26 dec 2016

PAMTIMO DOBRO

one slavne stihove: Šta se bijeli u gori zelenoj? Al je snijeg, al su labudovi? Hasanaginica. Niko ne spori sjaj ove pjesme. Ima ih koji zameću spor, je li srpska ili turska. Meni je zanimljivo nešto drugo: jedan Danac, Hans Andersen (1805-1875) pisao u bajci The Little Mermaid (Mala sirena): „Now she saw the minland ahead of her, high blue mountains on whose peaks the white snow shone as if swans were lying there. Down by the coast were lovely green forests…“ (H C Andersen, „Fairy Tales“, Pingvin 1994, strana 47). Da: gledala je visoke, modre planine na čijim se vrhovima sijao bijeli snijeg kao da su tamo popadali labudovi; a ispod se širile divne zelene gore. Šta je nama činiti pred sudom vječnosti?

Izbor je ovaj: a) Kukati: Pokradeni smo! b) Blagosiljati: Evo i nas na zajedničkom poslu talasanja Misli i Osjećaja. Pa, izaberimo. Mon cher ami!

Foto: „Šta se bijeli u gori zelenoj“ (VB, maj 2010)

FB, 28 dec 2016.

MORA DA JE BILO

golemo beznađe naših dobrih a neukih pređa kad bi iz neđeљe u neđeљu, u drugoj polovini godine, gledali da se Sunce na nebu udaljava, spušta, gasne. Zebli su u neizvjesnosti: hoće li se ciklus života ikad obnoviti. A onda, krajem prośenca, neizmjerna radost u srcima: Sunce se peњe na svodu!

Obavezno stavite zvijezdu na vrh zelene jelke – ona je simbol Sunca; naše Zvijezde u obećavajućem povratku našoj đeci, našim ognjištima. Da sija nad zelenilom i pitominom naše Planete.

Srećni praznici, srećna nova godina! Ave sol.

Foto: „Sunce se ponovo rađa“ (VB, 2016)

FB, 30 dec 2016.

SVETONAZOR

Čovjek je biće Pobune. Ali ako naša srџba iznova dovodi do stalnog pomiњaњa nedostojnih osoba, rezultat je rđav. Zato smo u moralnoj obavezi da govorimo o svijetlim karakterima.

Vladimir Nazor, u poznim godinama, u siječњu 1943. je sa oslobodiocima. Ne postoji performans, koji su ikad smislili Kočini monteњari, uspješniji od ovog: sa Pjesnikom na ramenima kao stegom Nade žure ka svanuću Slobode. Kolona ide pored zgarišta koja su tragovi fašista (ustaša) u Lici, pokraj Vrginmosta, a sveto-Nazor u nosiљci biљeži prvi koncept potresne pjesme „Majka pravoslavna“. An utter achievement.

Foto: „Čemer bez lijeka“ (VB, 1995)

FB, 3 januar 2017.

RADOST

Božića je dvostruka. 1) Sunce dolazi. 2) Čovjek (biće nauke) ushićen je: mozgom shvata periodičnost životnog ritma. Porodično okupljanje umnožava ushit – dijeli se radost. Sam korijen duševnosti i elementarnog humanizma (crkvi mrskog) otkrio je Čehov prije 130 godina. Neka toplane, dok traju mrazevi najpreče je pročitati њegovu kratku priču „Vањка“. U jednoj zemlji je ovih dana obavљena śeča bronzanih bista. Dekapirano je 1320 Leњinâ. Zašto se zadrigli kapitalista bavi metalurgijom? Ne smije na kњiževnost. Ne postoji livnica za umjetnost! Čehovљev bijedni Vaњka je bezbijedan! Vade mecum.

Foto: „Porodica“ (petogodišњi Miloš, božić 1978)

FB, 8 januar 2017.

ОТАЦ

убио сина штаком. Тако гласи вест из Сомбора. На северу Европе, неки Брејвик убио је ономад 77 недужних особа. Осуђен је на три месеца по једном стрељаном. Неослободни медији потуре нам повремено његову чедну фотографију. Дао бих му бебу која се заценила – да је утеши у наручју. Личи на поузданог и осећајног хирурга кога бисте желели да оперише вама блиску особу. Неослободне судије га ословљавају „екстремни десничар“. Онај у Сомбору је, пак, убица – сад, сутра и довека. Ако икада одем до Норвешке, полазим са штаком. Mark my words.

Фото: „Орвелова фарма (детаљ)“ (ВБ, 2009)

FB, 10 januar 2017.

НАЦИОНАЛИСТИ

из Србије (један мањи део је на службеном путу у Спужу) траже да се црногорски језик утопи у српски. Основни став те доктрине гласи: Мањи поток у већи увире. Међутим, по њима не долази у обзир да прогласимо једну, научну, Нову годину. За ову пак појаву националисти имају ову доктрину: Мањи поток нема ушће. Ова логика, а јесте љупка, није Аристотелова, није Булова, није квантна – логички fender bender. Шта сам оно хтео да кажем? Срећна вам Нова година!

Фото: „Три боје: зима“ (ВБ, 2016)

FB, 13 januar 2017.

PRIJATELJI

na FB pišu tako dobre aforizme da sam pao u napast da iznesem na tržište nekoliko svojih proizvoda.

1. Prerano sam se obradovao. Vijest nije glasila da je on pošastni građanin.

2. Singularia tantuz uobrazila da je pluralija tantum!

3. U dvadeseti vek Srbija je ušla sa toliko civilizacijskog deficita da je 1903. demokratiju uvodila prevrat-nanos.

4. Glasači na izborima ne traže mozak, nego produženu moždinu. To i dobiju.

5. Lenjin jeste griješio. Bilo je prerano da se napiše knjiga „Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma“.

Foto „Pluralia tantum“ (VB, 2016)

FB, 17 januar 2017.

PEDAGOGIJA

Učiteљ je ušao u razred. Mali đaci su ga pozdravili ustajaњem. Počeo je čas. Treba riješiti zadatak: Majka je dala trinaest dinara; kad kupiš tri kifle, a svaka kifla košta dva dinara, koliko iznosi rešto? Odgovara desetogodišњa đevojčica. Ona je bosa stigla u školu, zaleđenom stazom preko brda. Nije doručkovala. Haljinica je stara, krpљena; učenica se stidi; gorka je na život; drhti. Ustaje i plače. Ne zna da riješi muku njenog života. Mogu li da zamislim da je učiteљ Kosto upisao nedovoљnu ocjenu? Ne mogu, braćo i sestre u Hristu –ne mogu!

Foto: „Ćikovi đaci“ (Nepoznati fotograf, pred Drugi svjetski rat)

FB, 25 januar 2017.

PONEKAD U JULU

ili avgustu gledam sa livade u Budimљi zaladak sunca iza Šestarevca. Okrenem se prema istoku i ugledam pun mjesec, upravo izraњa iza Graca. Tada se sjetim Đure Jakšića, pjesnika i slikara. Njegove pjesme mogu da se naslikaju, a slike da se recituju. U pjesmi „Veče“ Sunce je vitez koji poginu na zapadu, a Mjesec je uspeњe vitezove duše. „Смртно бледа лица, горе небу лети: / Погинули витез ено се посвети!“ Vazda mislim o Đuri kao o Vitezu koji stoji na razmeđi Srbije i Crne Gore; recituje „Padajte, braćo“ i povezuje dva bliska i srodna naroda.

Фото: „Đurin Mjesec u Budimљi“ (VB, 2009).

FB, 28 januar 2017.

POLUGOĐE

se završilo. Pregledao sam đačke knjižice i šaljem izvještaj. Kod Olge (4. razred) osam petica. Kod Ognjena (2. razred) osam petica. Kod Dušana (2. razred) osam petica. Dvadeset četiri predmeta, dvadeset četiri petice. Nijedna druga brojka. Nije bolje mogla ni Jasna Šekarić u danima slave. Dosadno ali veličanstveno. Hodam po sobi kao Nil Armstrong po Mjesecu!

Foto: „Petičari“ (VB, 2017)

FB, 2. februar 2017.

SAMOKRITIČNOST

se prorijedila. Sasvim nestala, pak, nije. Sreo sam poznanika posle dugog vremena. Vidim, potišten. Razveo se i poremetio životne sadržaje, smjerove, planove. U nelagodi, malo netaktično pitam, kad je ono bilo da je stao na „ludi kamen“?

E, dobro me pitaš, veli on. Nije kamen bio lud, no ja.

Foto: „Lupinusi“, (VB, 2015)

FB, 6. februar 2017.

U ČETVRTOM OSNOVNE

u Budimlji bila je moja učiteljica gospođa Brana Radunović. Njena kćerka studentkinja Mila uspješno se bavila i rukometom. U onoj velikoj Jugoslaviji – državna reprezentativka. Majka je bila ponosna, svi u selu smo to razumjeli i poštovali. Pitali su jednom Branu, uz dozu nestašluka: „ Učiteljice, đe je Vaša kćerka, šta radi?“ Gospođa Brana je uzvratila istom mjerom: „Danas ne znam, još nijesam čitala novine!“

Foto: „Einst war ich klein“ (Bošnjo, Budimlja 1957)

Treba mi godišnji odmor da pronađem koji sam na slici. Lakše uočim Učiteljicu.

FB 9. februar 2017.

ČOVJEK

je radoznalo biće. Puknuće na lakat da vidi i sazna. Galilej je oštetio vid gledajući pjege na Suncu. Sprava koju je naša radoznalost najdalje hitnula je Vojaџer 1, vasionski brod trenutno udaљen 130 puta rastojanje Zemљa-Sunce. Istovremeno, radoznalost je i opasna. Englezi imaju poslovicu „Curiosity killed the cat“. Dušan Radović je napisao Pouku: „Htela je da vidi šta je dole / Nagla se preko stola i – pala / Ko? / Jedna viљuška radoznala.“

Foto: „Radoznala mačka“ (VB, 2007)

FB 12. februar 2017.

PO TRI PÂSA

u kolo se vrte, pjevao je Njegoš. (Pâs znači generacija, pokoљeње.) Ovđe generacije šetaju: dva pâsa šetaju, treći pâs snima. No comment.

Foto: „Bez komentara“ (Vlado, 1975)

FB 14. februar 2017.

HERBARIJUM

iz đačkih dana sačuvajte. Livada je glasnik svježe ljepote. Šuma je prorok obnovljivog života. Ljutić, kukurijek, visibaba, rastavić… travke u dekolteu. Sentimentalna adolescentna mobilizacija.

Kako prolaze godine, presovane biljčice stiču i ističu svoju bezvremenu bitnost. Fosili postaju umjetnički unikati. Otmena je vrlina mozga da dozove asocijaciju.

Foto: „Predah balerine“ (VB, 2015).

FB 17. februar 2017.

ČESTITKE

Hvala svima na dobrim željama povodom rođendana. Mubini, Biljani, Bojani, Borisu, Srđanu, Goranu, Veljku, Dušanu, Drašku, Zvonku, Radivoju, Mišu, Velimiru R, Vladu, Racu, Slobodanu…!

Vaša podrška mi je bitna u nastojanjima da budem besmrtan ili (ako se ispostavi da je prećerano) bar dugovječan. Živjeli!

Foto: „U trendu“ (Miloš, 2017)

FB 20. februar 2017.

DOK SE DIGNEM JA SVE ZABORAVIM

Dugo već radim jednu anketu među srpskim intelektualcima. Dosadašnja statistika (pedeset ispitanika) je kako slijedi. Na pitanje da li su čitali „Gorski vijenac“ odgovori su: a) Jašta sam, lele šta me pita: 50, b) Možda: 0 i c) Nisam 0. Na pitanje da li su ikad u literaturi naišli na lik koji se zove Vukota, rezultat je ovaj: a) Ada jesam: 0, b) Možda čoče: 1, c) Ne vala, otkud: 49.

(Pravna pouka: U „Gorskom vijencu“ su zapažene ličnosti serdar Vukota i Vukota Mrvaljević.) Propitivaćemo se još.

Foto: Fragment iz “Gorskog vijenca“.

FB 22. februar 2017.

ETIKA STOIKA

Stoik Epiktet (50 – 135) stavio je skupu metalnu lampu ispred statue jednog od bogova. Neki lopov ukrade tu lampu. Filozof je zaključio da je u karakteru lopova da krade. Odlučio je da sledećeg dana kupi jeftinu lampu, sa zemljanom posudom. Mnogo vjekova posle Epikteta, prave dame su ukapirale: ukrašavaju se skromnom bižuterijom – broš, narukvica, đerdan. (Crkva nikako da ukapira.)

Može li se danas od starih etičara nešto naučiti? O izborima? Plagijatima? Političarima?

Foto: „Ljubičanstvani broš“ (VB, 2007)

FB 25. februar 2017.

SUPEREROGATION

Jedan мађарски писац (Кестлер? Не сећам се више) жалио се као већ стар човек да непрестано учи енглески и да сваког дана установљава да све више има речи које први пут види или чује.

Ових дана ја сам уочиo: supererogation. Отприлике описује стање кад се неко активира у датом послу више него што се подразумева (the act of performing more than is required by duty, obligation, or need). Немамо домаћу реч, а већ нам треба.

Фото: „Supererogation“ (VB, 2016)

FB 28. februar 2017.

ВРАНА

Био сам недавно на здравственом прегледу (продужење возачке дозволе). Једна љупка докторка, психолог, зна да су на нашим друмовима натпросечно интелигентни и образовани возачи, па брине да не покварим просек. Пита ме, шта значи изрека „врана врани очи не вади“. Објасним. Напоменем да вегетаријанци имају бољу формулацију: „коприва коприву не пеца“. Положио сам. Испред Дома здравља – сива врана на платану. Заобишао сам очивада у полукругу. (И замало угазио у коприве.)

Фото: „Corvus cornix крвавога кљуна до рамена“ (ВБ, 2016).

FB 6. mart 2017.

MRAVI

Htjeli biste da odrijemate na nekom proplanku u šumi. Ali su mravi dosadni. Prospite šaku mrvica na obližњu ploču! Mravi ne traže više. Sociologa na Zemlji sad nema, da se pozabave ovim društvenim fenomenom. Ali.

Nedavno su otkrili astronomi novi zvjezdani sistem sa sedam planeta (TRAPPIST-1) koje kruže oko jedne zvijezde (u komšiluku udaljenom 40 svjetlosnih godina). Tamo bi moglo biti uslova za život. Zamišљam da nas vanzemaљci uveliko posmatraju. Evo šta vide: Velikaši prije spavaњa prospu šaku mrvica na mraviњak sirotiњe rаје i mirna bosna. Head in sack.

Foto: „Vanzemaљac“ (VB, 2009)

FB 9. mart 2017.

GENITALNI PARADOKS

Kad je neko u našim očima beznadežan slučaj, prosto velimo da je budala. Svi znaju za narodnu mudrost da je u budale veliki penis. Istovremeno, grozna je i maliciozna uvreda reći nekome da ima malu pišu. Zna li neko kako se razrešava ovaj muški logički paradoks?

Foto: „Javna rasprava“ (VB, 2008)

FB 12. mart 2017.

ЛЕПОТА ИСТИНЕ

Лепота је сјај истине, упозоравао је Платон (424-348 BC). Истина и лепота су у сродству. Ако неко држи говор, а укупни призор вам је ружан, биће да говорник лаже. Салвадор Дали (1904-1989) је ишао и даље: одбијао је да једе неестетски сервирану храну. (Попај је једини који фол радо једе спанаћ.) Посебно, слаткиш мора да буде мало уметничко дело. Upon my word!

Фото: „Омиљени колач“ (ВБ, 2016).

FB 15. mart 2017.

KANCER EKSPANZIJE

Moja nevolja se zove „ sindrom čitanja debelih knjiga“. Više od 300 strana - dobijem koprivnjaču. Poklonili su mi dobri ljudi „Opadanje i propast Rimskog carstva“ slavnog autora Edvarda Gibona. Šesto strana, qq. Kako stvari stoje, čitaću parcijalno i na preskok. (Kad je to dobro za briselskog Kurca, dobro je i za mene.) Danas sam otvorio Poglavlje 15. A nice collection of scoundrels.

Foto: „Rimsko carstvo – kancer ekspanzije“ (VB, 2017)

FB 18. mart 2017.

PREMAЉEĆE

je počelo. Juče je zasijalo na najboљi način. Pravi je trenutak za pojačanu brigu za mlade. To znači i sebe da popravљamo. Pazite: koliko śutra bićemo preci. Od naše vune (ako imadne što da se ostriže) potomak će da prede identitet. Prećerali smo sa patetičnim veličanjem korijena. Podržavam Mirjaninu parolu kojom pozdravљa Proљeće: „Њegujmo omladove.“

Фото: „Toplina oko srca“ (ВБ, 2010)

FB 21. mart 2017.

A LATE MARCH EVENING MEMORY

Двадесет четвртог марта 1999. увече одвео сам студенте на кров Института за физику у Крагујевцу. Окупили смо се око телескопа да погледамо звездано небо над нама, да оснажимо морални закон у нама. Тражили смо Море Спокојства (Mare Serenitatis). У 20:15 грозна експлозија, треска и тутњава! Једна од првих авио бомби пала је на полигон оближње касарне, стотинак метара од астронома ентузијаста. Човек снује, НАТО одлучује. From ecstasy to horror.

Фото: „Sancta simplicitas“ (ВБ, 1969)

FB 24. mart 2017.

DNEVNIK

Danas je 27. mart, nekad istorijski datum. Divan dan, šetam gradom. Sam sam, kućni ljubimac ima slobodno popodne. Na trgu gomila ljudi, uzvikuju parole. Jednu sam zapamtio: „Bolje rob, nego prazan drob“. Htio sam da vam ponudim neki muzički hit (dnevna doza odvikavanja od mišljenja), ali nemam đavoljeg!

Foto: „Kandidovani kandidat za kandidata“ (VB, 2017)

FB 27. mart 2017.

KOЊOVODAC

Na mojim predavaњima iz fizike studenti su posebno cijenili objašњeњe definicije koњske snage. Razgalili bi se kad bih rekao, sa izvjesnom melanholijom, da obična seoska raga raspolaže sa tek pola koњske snage. Koњ je velika pomoć crnogorskom seљaku u brdima. Saradnik i sapatnik. Mnogo puta sam gledao kad se koњ i njegov gazda peњu uz brdo. Ta akcija je uzbudљiva. Grčeњe mišića, biraњe puta minimalnog napora, brzina nalažeњa rešenja… Dinamiku te scene znao je brilijantno da uhvati u nervoznom krokiju crnogorski slikar Marko Zoњić. Veritable drawing maker.

Foto: „Koњovodac“ (Marko Zoњić, 1975)

FB 30. mart 2017.

СТАКЛЕНЦИ У ГНИЈЕЗДУ

Два појма која су обиљежила моје рано дјетињство су гнијездо и кликер. Открити гнијездо у крошњи дрвета или у живици поред пута била је прворазредна авантура са недокучивим посљедицама. Видио сам, у кликеру је бивствовала жива сила истинске мистерије. Једном сам нашао празно гнијездо сврачка. Спустио сам у гнијездо три стакленца. Тог трена био сам демијург. Цио дан сам надлегао своје дјело, очекујући чудо. Видите, могао сам постати и политичар. Много касније сам схватио: био сам авангарда post-truth покрета који, бјелодано, даје печат новом миленијуму.

Фото: „Истиноидно гнијездо“ (ВБ, 2016)

FB 2. април 2017.

ИЗБОРНА БАЈКА

Прелазила демократска опозиција преко моста на Сави, па им падне у воду патка. СНС крокодил ухвати патку. Мићуновић гракне да им крокодил врати њихово чедо. Крокодил рече: „Добро, ево вам листић на којем пише: а) појешћеш га и б) нећеш га појести? Заокружите тачан одговор и вратићу вам жутокљунца“. Опозиција се по обичају посвађала и дала крокодилу прилику да одржи реч и омасти брк! Питање за ФБ народ: који одговор су заокружили?

Фото: „Крокодил шета после обеда“ (ВБ, 2011).

FB 5. април 2017.

ISPOVIJEST

Mirjana i ja smo sve učinili da ga izvedemo na put. Kupili oružje, platili obuku, okapavali… Ništa nije pomoglo. Propala investicija. Završio je fakultet, odao se struci i ne miče se od kompjutera. Danas je napunio 44 godine, pustio bradu i kasno je za promjene. Ne znamo đe smo pogriješili.

Foto: „Dani nadanja“ (VB, decembar 1975)

FB 8. април 2017.

DEKLARACIJA

o zajedničkom jeziku već je ispilila jedan žalostan rezultat. Potpisujući dokument, osoba od sto godina ponovila je svoju teoriju od devedeset groša: da je crnogorski jezik izmišljen, te ne može biti komponenta zajedničkog jezika. Apsurd istog ranga kao „tvrdnja“ da u skupu Srba neko može biti Jovan, ali Ivan je izmišljeno ime. I može da se preziva Mali, ali Klajn je izmišljeno prezime. Čemu ovolika zlovolja, braćo i sestre u Hristu?

Foto: „Cetvorojedna jabuka“ (VB, 2009)

FB 11. април 2017.

OČI VREMENA

Krajem osamdesetih bio sam u posjeti jednom univerzitetu u Moskvi. Dok smo prolazili pored Kremљa profesor Volođa Krajnov reče: „Posmotrite, gledaju nas vjekovi sa zidina!“ Drugom prilikom u Krakovu, kolega sa Jagielonskog univerziteta pokazivao je univerzitetski kompleks. Gle, i on zagonetno govori: „Pssst, gledaju nas vjekovi sa zidina!“ Mada patetični kliše, te opservacije su mi bile u trenu zanimљive. Nedavno sam se našao u koloni automobila na graničnom prelazu kod Špiљana. Od dosade, gledao sam sive stijene pored puta. Odjednom primijetim pogled sa litice…

Foto: „Gledaju nas prohujala stoleća“ (VB, 2017)

FB 20. април 2017.

ZLATNI PRAG

Sredinom sedamdesetih boravio sam neđeљu dana u Pragu, kao učesnik jedne međunarodne konferencije o fizici jonizovanih gasova. Dok su kolege izlagale svoje priloge, povremeno sam bježao sa časova. Razgledajući grad, naiđem na kafanu u kojoj je svraćao dobri vojnik Švejk! Unutra, prepuno. U uzbuđeњu stojim pred tablom sa slavnom Hašekovom rečenicom: „Vidimo se posle rata u šest sati“. Za to vrijeme konobar sa poruџbinama uљudno čeka i čeka bez ljutњe da ja oslobodim put. (Ovako neuviđavan na Balkanu sam mogao računati na batine.)

Foto: „Švejk na odslužeњu vojnog roka u Nišu“ (NN, 1972).

FB 23. април 2017.

ELITNI PISAC EVO PIŠE:

„Samo malo strpljenja. Prolaze rđavi dani i nedaće, biće ponovo vreline i svetlosti, isušiće se zidovi, zarumeneće se naša malina. Ne slušajte narikače i lažne proroke o propasti i sve one koji seju okolo depresiju, uživajte u sitnicama, najlepše stvari ovoga sveta su ionako besplatne.“ No, svaki 4. građanin Srbije je ispod praga siromaštva; svaki 5. mladi je nezaposlen (podaci Privredne komore). Neporazum? Možda pisac, inače agronom, misli na biljke – ugrožene aprilskim snegom.

Foto: „Nestrpljivi krokus“ (VB, 2009).

FB 26. април 2017.

AJNŠTAJN NA TELEVIZIJI

Kad su izdavači onih dana zamolili Ajnštajna da napiše autobiografiju, fizičar ih je vjerovatno grdno razočarao. To smo Miloš i ja osjetili još dok smo prevodili Ajnštajnove članke za potrebe Akademske knjige u Novom Sadu. Stavio je znak jednakosti između života i djela. A to nije lako ekranizovati. Ipak, prva epizoda serije o geniju, na kanalu National Geographic, privukla me. Pod snažnim utiskom događaja na TV, večerao sam… štrudlu. Ne zamjerite i pozdravite sve kod kuće.

Foto: „Eliptička galaksija Štrudla“ (VB, 2017).

FB 29. април 2017.

PRAZNIK RADNIŠTVA

Ja sam toliki borac za bolji život radničke klase, da oduševljeno proslavljam Prvi maj. Čudo jedno. Ali sam se juče odveć zauzeo za prava siromašnih slojeva (princip „tri 8“, pravo na rad, pravo na penziju, pravo na tri obroka dnevno…). Riječju, prećerao. Svud oko mene kotlovi i bronzini sa punomasnom hranom. Pića. A tek slatkiši. Jutros konzumiram RANITIDIN tablete (hronične epizode poremećaja varenja). Požalio sam se Peteru Handkeu. On mi reče: „Ne toliko revnosno s bakračima. Ne piši do 1. maja sledeće godine. I jebao te miš!“ Poslušaću velikog evropskog pisca.

FB 2. maj 2017. Poslednji prilog