SAMOUBISTVO

“Potresna priča Z. Pakovića u Danasu, 2 septembra 2016:

Osamnaestogodišnji S. S. obesio se u nedelju. Nije više mogao da podnosi siromaštvo u kojem je s majkom proveo svih svojih osamnaest godina u bačkom selu kraj Tise.

Njegov je otac svoje imanje i kuću poklonio Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Srpska pravoslavna crkva, pak, nije čekala s prisvajanjem ovog “dobra”, makar dok dečak poodraste. Delovala je po slovu svetovnog zakona i uzela ono što joj po njemu pripada, a po volji jednog očigledno sumasišavšeg čoveka, koji svojom odlukom svoje dete ostavlja bez krova nad glavom. SPC na ovo darovanje nije odgovorila darežljivo, recimo, vodeći računa o budućnosti dečaka čiji joj je otac darovao kuću i imanje, darujući tuđi dar - oduzet od deteta.

Stoga, S. S, koji je ime dobio po prvomučeniku, sa svojom majkom, koja se zove onako kako se zvala i majka Isusova, odrastao je u zapuštenoj kući majčinih roditelja, u kojoj svih tih njegovih osamnaest godina nije bilo struje.

Majka i sin primali su socijalnu pomoć od koje se da živeti dan-dva (pa nek je i deset!). Malo ojačavši, sin je počeo da radi kao sezonski nadničar. Ali, ako i ima potrebe za nadničarem, nema danas više tog bačkog paora koji bi mogao i da ga plati.

Prošle godine, dečak je morao da napusti treći razred ugostiteljske škole, jer nije imao čime da plaća mesečnu kartu za autobus - od svog sela do Bečeja i nazad. Kad je mati Marija kod predsednika opštine išla da moli za stipendiju, kako bi njen sin nastavio školovanje, išla je i molila uzalud. Dečak se obesio u nedelju, na Veliku Gospojinu, i danas mu je sahrana.

I znam još nešto, kad sledećeg juna meseca povedem svoju decu na Tisu da je posmatramo dok cveta - dok se iz nje rađaju rojevi tiskih cvetova upravo da umru - spomenućemo se hrabrosti mladića koji se obesio da bi nam svima jasno stavio do duše gde je mesto mladosti i nevinosti u Srbiji danas, koje su joj namenile njene institucije najvišeg ugleda: Vlada i Crkva.

Mladić, gotovo dečak, popeo je, u nedelju, na jednu topolu na obali Tise jedan uništen, sprečen život, ne pristajući više na laž imitacije života. O granu je okačio sebe kao živu zastavu naše domovine.”