REŠENJE KAO SMRT

Na izborima za predsednika SANU Hajdin je 2011. pobedio Krestića. Ljuti Krestić je odbrusio da se „odustalo od nacionalne politike”. Akademik Tasić je onda primetio „Kad nam je nacionalno bilo najbitnije, stvari su se loše razvijale.” Tada je Krestić vrisnuo: „Ja sam insistirao na nacionalnom pitanju baš zato što nisam želeo i što ne želim da ono vremenom postane ‘pase’”

Teofil prilaže ovome ovaj tačni komentar:

„Svekolike krestiće to, međutim, frustrira i užasava: kakav je to uopšte život koji se sav ne vrti oko fantoma “nacionalnog pitanja”?!

Primećuje da je Krestiću važan problem koji je inherentno nerešiv. „Zato je Krestićev vapaj, oljušten od slojeva isprazne retoričnosti, zapravo vapaj za trajnošću vanrednog stanja, u kojem će se Nacija doveka opsesivno i posesivno baviti ugrađeno nerešivim “nacionalnim pitanjem” kao eufemizmom za opštu mobilizaciju, nekada metaforičnu, neretko i doslovnu.”

Dalje: „Jedini smisao patetično i ultimativno postavljenog “nacionalnog pitanja” je u tome da se ono nikada ne reši, da nikada ne dobije zadovoljavajući “odgovor”, koji bi bio isto što i samoukinuće nacionalističkih gnjavatora-lamentatora i njihovih naracija. To je, xe xe, njihovo perverzno čitanje Lao Cea: oni ispisuju kolektivnu Knjigu puta bez vrline… A to da taj put pouzdano vodi nikuda, to je ono jedino što se ne sme izreći, baš zato što je to ono jedino što je važno.”