RAZMENA IDEJA
Pod pokroviteljstvom ministarstva kulture i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka održan je u Beogradu juna 2017 godine simpozijum sa sedam učesnika “Beogradski kontrapunkt”. Tema skupa je bila: Šta književnost može u današnjem vremenu?
Učesnici su potpisali Beogradsku izjavu. U njoj piše i ovo: “Veliki srpski pisac koji je živeo u ovom gradu, nobelovac Ivo Andrić, ukazao je, u jednoj važnoj prilici, na to da je u poslu kojem je posvetio život sadržana prava istorija čovečanstva.”
S ovim citatom je sve u redu; ovde nam treba sad i ovo sećanje. Veliki (jugoslovenski) pisac Ivo Andrić je pisao: “Mnogo bi više trebalo da pripazimo na svoje riječi, bar kad već u godine zađemo. Kad bi riječi bile kratkog vijeka kao što je zvuk koji ih je izgovorio! Ali one često žive godinama, kao sramne rane bole i žegu i truju život.” (Ex ponto, knjiga-komerc, Beograd 1995, strana 64).
Na simpozijumu Milovan Danojlić je rekao: “Evropska unija, odnosno ono što se zove EU u Briselu, iz svoga statuta izbacila je pominjanje judeohrišćanske civilizacije, kao da na tome nije izgrađena celokupna evropska kultura. Od Dantea do Šekspira i Getea, kao da je sve to nastalo u vazduhu, kao da je to tikva bez korena.”
Na to je reagovao znameniti evropski književnik Peter Handke rečima: “Milovane, morate da pazite, da ne pričate, kao Kasandra, o izgubljenom hrišćanstvu. Kod starih Grka imali smo Heraklita, pre Sokrata, koji je imao jedan potpuno religiozni ritam, ne treba misliti – ako mi umremo, neće biti kulture. Postoji jedna energetska praznina u svetu danas, svet je ispunjen, opet nisam pesimista, mislim da su pesimisti pametniji od optimista, pesimizam nije dozvoljen iako su optimisti idioti. To nije dozvoljeno zato što forma, estetika i ritam, sve će se to nastaviti, a moramo da znamo da naučimo da se promenimo. Ja ne volim rokenrol, ali recimo biće nekih novih ritmova i melodija.”
Da, kultura raste i tako što postoji jedan potpuno civilizovan heraklitovski ritam ideja, na primer od Andrića do Handkea, i dalje.
A čitalac, čemu da se nada? Neka opet čita nobelovca pomenutog u Beogradskoj izjavi: “Ponada li se sav svijet dobru, ti ostani miran i čekaj, ne daj da ti osjećanje smete pažnju; ti si rob, ti se nadaj. Ljudi lako zaboravljaju, pa kad im dođu svečani dani, neka oni piju, pjevaju, igraju i ljube, neka pozivaju i tebe, ti ne zaboravi da je tvoja radost daleko još, ti si rob i ne raduj se s njima.”