RASTIMO, RASTIMO

Mart je 2005, spremamo se za Miloševu svadbu. Sjećamo se nekih njegovih i Mileninih rečenica od juče, kad su bili mali…

Bili smo na pijaci, da kupimo Mileni agaje (jabuke), 1979. godine. Zahtijevala je usput: “Kupite mi Babu!”

Miloš i Milena razgovaraju iste godine. Ja ih prisluškujem. Miloš kaže: “Kad Tata ode na Fakultet, kucaćemo na njegovoj mašini.” Milena poslovno odgovara: “Dabome!”

Vratio se te godine Miloš iz Crne Gore. Traži po kući sijeloteip. Godine 1982. usavršio je taj govor: svjemir, mjedved.

Nešto smo molili Milenu 17. septembra 1979. Ona odgovara: “Hoću, kako neću.”

Milena (1980): “U kojem Kragujevcu žive Boris I Maja?” Jednom drugom priliko iste godine: “Gde rastu knjige?” Rvanje je zvala smrvanje.

Jedanaestog marta 1980. naglo se Miloš razbolio, predveče. Doktorka razgovara sa nama, pita kako podnosi penicilin? Miloš smjesta odogovara: “Teško!” Doktorka mrmlja, moraće i kapi za uvo da se uzmu. Miloš kaže u očajanju: “Znao sam!”

Sporečkao se Miloš sa drugarom 1982. Onaj mu veli: “Ti si glista.” Miloš mu brzo odgovara: “Ti si pola gliste!”

Miloš konstatuje 1983: “Kad-tad će sazvežđa da se rasformiraju!”