MILEVA
Mi više ne možemo izdržati srpsku alternativnu istoriju fizike! Dvije su teme koje nas urnišu: a) Način na koji je bijeli svijet kinjio Nikolu i b) Način na koji je bijeli svijet kinjio Milevu.
O tome kako su Nikolu Teslu pokrali (mislim i na pare i na ideje), i kako su mu oteli Nobelovu nagradu, nećemo danas. Danas ćemo o tome kako su očerupali Milevu Marić.
Iskoristimo najnovije štampane podatke o toj teškoj otimačini. Čitam Večernje novosti od nedelje, 15. maja 2005, 12. stranu. Naslov reportaže je “I tvorci teorije, relativni”. Novinar Zorica T. Mirković iznosi podatke iz knjige “Mileva i Albert Ajnštajn” koju je napisao Đorđe Krstić, Novosađanin koji živi u Ljubljani; knjigu je izdala Matica srpska.
U reportaži možemo saznati da je slavna formula za energiju nastala tako što su olovku koja ju je napisla držali, bukvalno, Albert i Mileva. O tome svjedoči novinaru Krstić, a Krstiću Žarko Marić. Ko je bio Žarko Marić? “Žarko je bio napredan i obrazovan seljak koji, naravno, nije poznavao fiziku, ali je umeo da opiše kako je izgledala ta saradnja.” U tom opisu se kaže da godine 1905. bračni par Ajnštajn boravi u vili “Kula” pored Kaća. Jednoga dana eno ih u senci velikog starog duda. Zaljubljeno i zadubljeno nešto raspravljaju i zajednički pišu. A šta su drugo pisali ako ne E=mc2!
Zaključci ovakvih opisa su poznati i glase: Suprug se ogriješio o autorska prava supruge. Mileva je ravnopravni koautor, a to se danas prešutkuje. Kad bi se Milevi sve priznalo, što joj po zasluzi pripada, ona bi bila promovisana u prvu ženu teorijskog fizičara, na svijetu.
Da ne zaboravim jednu mitsku sliku, moram odmah da napomenem. Njutna je mlatnula jabuka po glavi, pa je formulisao zakon univerzalne gravitacije. Ajnštajnu je pala na glavu dudinja (murva) i tako je nastala veza mase i energije. Kad padaju murve, pada ih srof! Pa je jedna, istovremeno, pogodila i Milevu u glavu. Samo je pitanje vremena kad će ova vojvođanska voćka ustupiti mjesto šljivi. Ima smisla: plod šljive je osjetno masivniji.
Miloš postavlja bitno pitanje: što je Mileva za života pristala da bude marginalizovana, ili čak potrta, ako je bila autor, ili bar koautor? Zašto se mi više borimo za njena prava, od nje same?
Zašto se Tesla nije borio za svoju Nobelovu nagradu?
Pogodna je ova paralela. U Francuskoj je živio fizičar Pjer Kiri. I on se oženio ljepoticom slovenskoga roda; bila je to Marija Sklodovska. I Marija je bila fizičarka (ja malo skraćujem, na štetu hemije). Tamo, u Francuskoj, nije bilo nikakve ostavinske rasprave. Svi imaju svoju slavu: i suprug i supruga. Opet sam skratio: Svoju slavu ima i njihova ćerka!
Zašto je kod nas sve tužno i zamršeno?