LJUBAV JEŽEVA

Divna je nemačka dečja pesma Kada se ježevi ljube. O tome mi je govorili Milena 11. decembra 2018. kod nas u stanu. Moja unučad u Valjevu uče i nemački pa im Milena pomaže na najlepši način. Evo tih jednostavnih i bajnih stihova:

Wenn sich die Igel küssen

Wenn sich die Igel küssen,
dann müssen, müssen, müssen sie ganz, ganz fein
behutsam sein. Wenn Stachelschweine küssen,
dann müssen, müssen, müssen sie ganz, ganz fein
behutsam sein. Wenn Elefanten küssen,
dann müssen, müssen, müssen sie ganz, ganz fein
behutsam sein.

Wenn Krokodile küssen,
dann müssen, müssen, müssen sie ganz, ganz fein
behutsam sein.

Wenn sich die Menschen küssen,
dann müssen, müssen, müssen sie ganz, ganz fein
behutsam sein.

Postoji i muzika, Milena zna da otpeva jednu varijantu koji dobro plasira sa gitarom neki roker. Našla ga je na YouTube mreži.

Zamislimo nežnost ježeva. Stachelschwein (Hystrix cristata) je opet neko egzotično živinče, bodljikavo prase. Tek ljubav stvorenja sa surlama! A nežnost dva krokodila, he.

Sjajna je poenta sa ljudima. Ljudi, viđu vraga, nemaju ni bodlje, ne i neke baš nezgodne izrasline po tijelu. Pa ipak se u pesmi zahteva i podrazumeva da budu, kako i sve životinjske vrste, fein behutsam, otmeno oprezni u nežnom zagrljaju.

I to moraju, moraju, moraju takvi biti. I to sasvim, sasvim, fino.

Igel je na nemačkom jež. Slično zvuči reč igla kod nas, hm. Kod nas se čuje na ulici prostačko upozorenje: j…. si ježa.

Narodi njemačkog govornog područja nanijeli su veliko zlo našim plemenima. Samo gledajući zlo koje su nanijeli mojim precima u porodici – veliko je. Prvi i drugi rat… Pa ipak, mržnje na njemački jezik i kulturu nije bilo! Petnaestak godina pošto je završen Drugi svjetski rat u kojem je otac za dlaku preživio, a stric se ipak vratio živ iz internacije u Njemačkoj ni on ne zna kako – ja sam ubrzo uveliko u srednjoj školi sa vatrenim oduševljenjem učio njemački jezik kod delikatne Amalije Đukić. Čitao sam Getea (Gedichte, auswahl, Reclam 1967, izbor Stefan Zweig) i Hajnea (Buch der Lieder, sa uvodom autora iz 1837). A prije toga prelistavao sam, u čudnom uzbuđenju Majstora Martina bačvara i njegove kalfe, od Hofmana. Bila su to čudesna vremena za mene! Sestra Vinka donijela mi je iz Beograda 1970. Kleine Deutsche Grammatik od Iva Medića. Kangrgin rečnik bio mi je svetinja. Pomagao mi je i stariji brat Vlado, takođe zaljubljenik u njemačku kulturu. Nikakav otpor u mojoj kući nije postojao, majka i otac su se ponosili kad bi nas profesori hvalili i kao odlikaše iz njemačkog.

Kad sam sa Milošem prevodio Ajnštajna, Miloš se toliko oduševio poslom da je jednom rekao: Ognjena ću prvom prilikom da usmjerim da uči njemački jezik!