GREBO

U Sarajevu ima profesor Grebo, i taj Grebo priča isto što bih i ja pričao. Veli u julu 2007:

Da je svijet liberalne demokratije pri rušenju komunizma potražio saveznike u nacionalistima – hvala ne treba pomoć ako ste za liberalnu demokratiju.

Da ne postoje izbori za šefa nacije, a šefovi nacija postoje.

Da nijesam dio špijunske mreže i ne znam što bi građanin morao da zna.

I tako dalje, da nije.

Pa veli:

Onda se ne treba čuditi što nas u budućnost vode silajdžići i dodici. Već umoran, Grebo misli da stane na čelo pokreta protiv ološa. I zaključuje:

„Zaista mislim da nema drugog rješenja. Naši okrugli stolovi, naši paneli, naš NGO aktivizam, sve je to komforna pozicija. Trebalo bi stvarno krenuti u direktnu političku borbu protiv onih hulja koji nijesu samo nacionalisti nego i tranzicijski pljačkaši…”

Srećno bilo Grebo. U balkanskim špajzevima, o kej, ima jedan sira slobode, ali nas često počne nešto u stomaku deranžirat.