Gospodine glavni uredniče

Gospodine Uredniče, Vaša novina ima valjani princip da ne objavljuje reagovanja ako su ona ispod određenog nivoa. Na žalost, u praksi se to svodi na zahtev da autor ne psuje, bar ne grubo. Ako je reagovanje već objavljeno, znači i da je u redakciji recenzirano. To je osnov da se Vama obraćam. Naime, Vi vrlo dobro znate da tekstovi mogu biti i na mnoge druge načine nedostojni, te zato neprikladni za javno publikovanje – naročito u Danasu.

Kad istaknuti publicista Mirko Đorđević napiše dokumentovan i promišljen tekst, niste u obavezi, dragi Uredniče, da taj tekst užurbano „okitite“ neukim i nedobronamernim nebulozama koje imaju za cilj da relativiziraju stavove i zamagle jasne i otrežnujuće istine. Kako to da je lik i delo Milana Nedića i Dimitrija Ljotića, D. Jevđevića i P. Đurišića još uvek nedovoljno istraženo, pored mnoštva naučnih radova koji su dostupni i za koje Đorđević zna? Posebno:

Je li moguće, g. Uredniče, da treba prosto ignorisati šta je o tome skrupulozno izneo prota Milan D. Janković - Beograd 2002? Mislite li da je svedočanstvo koje je ostavio prvi čovek SPC pod okupacijom, mitropolit Josip Cvijović – „histerična odbrana do sada naučene istorije“? Mislite li zaista da su analize M. Đorđevića ne više do „nekakva pasija“ dokonog skribomana, koji eto uživa u „stalnom blaćenju N. Velimirovića“, novopečenog (2003) „teškog“ sveca SPC?

Uvaženi Uredniče, kumim Vas bogom, šta znači da je neko „bio dobrovoljac u vise navrata“? I uopšte, šta znači da je neko dobrovoljac u odbrambenom ratu koji, onih sudbonosnih dana, Srbija vodi? Kako se iz suda da je neko veliki rojalista izvodi zaključak da je taj (neminovno) daleko od izdajnika?

Gospodine Uredniče, niko da sada nije sudski rehabilitovan. Rehabilitovani su pojedinci od strane izvesnih ljudi koji sticajem okolnosti još sede u zgradama koje nose firmu Suda – rigorozne sudsko-pravne procedure nije bilo. Dragiša Cvjetković nije sudski rehabilitovan – rehabilitovan je u zgradi jednog suda u Nišu.

S poštovanjem

V. Babović