GODIŠЊICA

Smrt je Lajku zatekla u kosmičkom brodu Vostok 2, šestog dana poslije dramatičnog lansiranja sa kosmodroma Bajkonur. Bila je prvi stvor lansiran u Zemljinu orbitu. Danas je 59 godina od njene žrtve za nauku. Pomogla je ljudima da prošire saznanja o Kosmosu. Od mene balada. Nobody can deny.

BALADA O LAJKI

Grdila ju brižna majka:

Laješ, ćerko, bez prestanka!

Dali su joj ime Lajka.

Lajala je na uljeze.

Lajala je kada treba,

No počesto i bez veze

(Gledajući plavet neba).

Prezrela je pasje lance!

Lajala je na neznance

Kad ispolje grubu silu.

(Lajala je na Gomilu).

Na oblake koji jezde.

Al najviše na zvijezde!

Sanjala je da putuje

Kroz sazvežđe Oriona –

Bješe čula neđe tu je

Velikoga Psa sezona.

Osmjeli se i otfura

S kosmodroma Bajkonura!

Niđe kraja tom ponosu:

Prvo biće u Kosmosu.

(Plakala je brižna majka,

Kukala je sinja jatka,

Napusti me moja Lajka –

Ojde na put bez povratka.)

U siječnju kad zastudi

U avgustu kad pripeče

Kad zaladi, padne veče…

U pamet se, mudri ljudi –

Ko je učen i ko nije

Oslušnite galaksije!

Prepoznaće, ako hoće,

I vojnici i civili:

Iz Kosmosa nešto cvili.

(Iz Kosmosa nešto cvili.)

FOTO: „Iz kosmosa nešto cvili“ (VB, 2009)