APIS DEMO

Negdje sam zapisnuo da je neodrživo mučan stav Miće Danojlića, koji nije mačji kašalj u srpskoj književnosti, da je, eh, bilo prije komunista uzorne demokratije u Srbiji – na primer pod Apisom posle 1903. I sad imam satidfakciju da Basara piše prvog avgusta 2013:

“Sve se to inače, dame i gospodo, događa u vreme koje tupoumni srpski istoričari nazivaju “zlatno doba srpske demokratije”. To “zlatno doba” je, podsetimo se, započelo varvarskim ubistvom kralja Aleksandra i kraljice Drage i povratkom dinastije Karađorđević na presto, u Apisovom aranžmanu, razumljivo. Kralj Petar I Karađorđević, fakat, jeste posle zaseo na krvavi presto, ali je neformalni šef države bio pukovnik Apis. Taj je vedrio, taj je oblačio, bože me prosti ko Legija, taj je ministre postavljao i smenjivao, sve dok i njegova nije dogorela. Onoga momenta kada mu se, tamo daleko, u Solunu, ukazala šansa, budući je viteški kralj, Aleksandar Ujedinitelj, Apisa postavio uza zid i napunio ga olovom. Nije prošlo mnogo godina, olovom je u Marseju napunjen i Ujedinitelj. Nije ni posle toga prošlo mnogo vremena, a olovom su napunjene stotine hiljada. Posle je prošlo četrdesetak i kusur godina, pa su olovom ponovo napunjene stotine hiljada. Pa vi sad - imajući to na umu - definišite Principa i njegovu ulogu u našoj olovnoj istoriji.”