Osnovni pojmovnik optike

Kragujevac,

proleće 2001.

PREDGOVOR

Ovaj pojmovnik optike je napisan kao pomoćna literatura za studente fizike, prvenstveno da olakša realizaciju programa istoimenog predmeta na drugoj godini studija fizike na prirodno-mate-matičkom fakultetu univerziteta u Kragujevcu. Pored toga, on može biti koristan podsetnik studentima i pri izučavanju drugih srodnih oblasti fizike.

Pojmovnik obuhvata najvažnije termine i više ili manje prihvaćene sintagme, na nivou opšteg kursa fizike. Obuhvaćeno je blizu dve stotine najčešće korišćenih pojmova. U svakoj odrednici data je njena suština rečima, sa minimalnim ispisivanjem formula.

Ponuditi jedan ovakav tekst na našem jeziku nije lako, pošto ne postoji uhodana terminologija, a često ni opšteprihvaćeni sadržaji pojmova iz optike. Bez obzira na to, pojmovnik sadrži bazične moderne odrednice koje daju okosnicu savremenih univerzitetskih kurseva optike. Navedeni su i pojedini već zastareli termini, zato što se još uporno pojavljuju u usmenoj reči nastavnika i studenata, ali i u nekim knjigama u opticaju.

Poznato je da su sadržaji optike neraskidivo povezani sa mnogim drugim oblastima fizike (elektromagnetizam, nauka o talasima, atomska fizika, kvantna mehanika i sl). Zato su ovde uključeni i neki granični pojmovi, bez kojih nije moguće sagledati celinu opšteg kursa fizike. U svakom slučaju, to nije odveć opteretilo tekst, a verujemo olakšava posao čitaocu.

Pažljivi korisnik ove knjige možda će uočite nepotrebno ispuštene reči, pa i eventualne omaške ili nepreciznosti pri formulisanju unetih pojmova. Autoru bi bile od velike pomoći sugestije koje će na taj način nastati; one bi pomogle da se usavrši sledeće izdanje pojmovnika, ako do njega dođe.

Kragujevac — Beograd

proleće 2001.

V. B.

*** A ***

Aberacija optičkih sistema

Distorzija (iskrivljavanje, deformisanje) likova u optičkim sistemima; aberacije nastaju kao rezultat primene nemonohromatske svetlosti i širokih svetlosnih snopova; aberirani likovi su a) nedovoljno jasni, b) deformisani, c) specifično obojeni i sl. Najčešće aberacije su 1) astigmatizam, 2) distorzija, 3) koma, 4) sferna aberacija i 5) hromatska aberacija. Aberaciju optičkih sistema ne treba brkati sa aberacijom svetlosti (pojam iz astronomije: promena vidljivog položaja svetlila na nebeskoj sferi, kao posledica konačnosti brzine svetlosti i kretanja Zemlje kroz kosmički prostor, samim tim i posmatrača na Zemlji).

Albedo

Karakteristika refleksione sposobnosti površine nekog tela; količnik odbijenog svetlosnog fluksa sa date površine i upadnog fluksa na istu površinu.

Analizator

Pribor za detekciju polarizovane svetlosti, naročito za određivanje položaja ravni polarizacije.

Anastigmat

Složeni objektiv koji praktično prevazilazi sve aberacije optičkih sistema.

Angstrem

Naziv za vansistemsku jedinicu za dužinu, još uvek popularnu u atomskoj fizici; oznaka: $\text{Å}$ ; $1\text{Å}=10^{-10}$ m. Ime je dobila po poznatom švedskom fizičaru i astronomu. Angstrem je jedan od utemeljivača spektroskopije; otkrio je 1862. g. vodonik u spektru atmosfere Sunca. Postoje mišljenja da je kod nas upotreba jedinice angstrem kažnjva po zakonu (pozivanje na član 3 Zakona, Sl. list No 9/84), što je svakako preterani normativizam.

Apertura

Efektivni otvor optičkog sistema; određuju ga dimenzije sočiva i dijafragme. Moć razlaganja optičkog uređaja proporcionalna je aperturi. Ponekad se aperturom zove i ugao između krajnjih zraka konusnog svetlosnog snopa koji ulazi u optički uređaj.

Apohromat

Optički sistem koji znatno umanjuje hromatsku aberaciju; u izradi apohromata primenjuju se specijalna stakla, kristali i ogledala.

Apsorpcija svetlosti

Pojava opadanja energije svetlosnog talasa pri njegovom prostiranju kroz supstanciju; energija se talasa transformiše u unutrašnju energiju supstancije ili energiju sekundarnog zračenja sa drugačijim spektralnim sastavom i pravcem prostiranja. Opadanje intenziteta opisuje se Bugerovim zakonom.

Astigmatizam

Vrsta aberacije optičkih sistema; lik svetle tačke ima izgled eliptične mrlje, koja može degenerisati u duž ili kružić.

Atomski spektri

Spektri apsorpcije i emisije; nastaju pri kvantnim prelazima između elektronskih energetskih nivoa slobodnih ili skoro slobodnih atoma. Atomski spektri su linijski (sastavljeni od pojedinačnih spektralnih linija). Svaka linija odgovara prelazu između dva definisana energetska nivoa atoma $E_{i}$ i $E_{k}$ i okarakterisana je učestanošću $\nu$ emitovane ili apsorbovane svetlosti, $\nu =\left(E_{i}-E_{k}\right)/h$, gde je $h$ Plankova konstanta. Atomske spektre daju gasovi ili pare male gustine.

Autokolimator

Optički pribor za precizno merenje uglova.

Ahromat

Fotografski objektiv koji se sastoji od dva specijalno odabrana sočiva (jedno sabirno, drugo rasipno); ahromatom se odstranjuje hromatska aberacija.

*** B ***

Balmerova formula

Po njoj se izračunavaju talasne dužine pojedinih spektralnih linija u vidljivoj oblasti spektra atoma vodonika, $\lambda _{n}=Bn^{2}\left(n^{2}-4\right)^{-1}$. Ovde je $B$ neka konstanta, a $n=3$ ili neki veći prirodan broj. Postoji i generalisana Balmerova formula za izračunavanje talasnog broja $\mathop{k}\limits^{-}=1/\lambda$. Prema njoj, $\mathop{k}\limits^{-}=R\left(m^{-2}-n^{-2}\right)$ , gde je $R$ Ridbergova konstanta, $m$ prirodan broj, a $n=m+1$ , $m+2$ , … Za razne brojeve $m$ i $n$ dobijaju se talasni brojevi za razne spektralne serije zračenja atoma vodonika. Za formulu je zaslužan švajcarac Balmer (1825 — 1898).

Bela svetlost

Pod belom svetlošću podrazumevamo elektromagnetsko zračenje koje izaziva u normalnom ljudskom oku osećaj neutralan u odnosu na boju. Vidljivo zračenje Sunca spada u tako definisanu belu svetlost.

Boja

Svojstvo tela da izaziva određeni osećaj viđenja, kroz karakterističan spektralni sastav i intenzitet odbijenog ili emitovanog vidljivog zračenja.

Brzina svetlosti u vakuumu

Jedna od osnovnih fizičkih konstanti; jednaka je brzini prostiranja elektromagnetskih talasa u vakuumu, $c_{0}=\left(2,997925\pm 0,1\right)\ldots 10^{8}$ m/s. Brzina svetlosti u vakuumu je granična brzina prostiranja bilo kojih fizičkih interakcija.

Brusterov zakon

Relacija tg $i_{B}=n_{2}/n_{1}$ naziva se Brusterov zakon; ovde je $i_{B}$ upadni (Brusterov ugao) svetlosti koja upada na dielektrik indeksa prelamanja $n_{2}$ ; od razdvojne površine odbija se potpuno polarizovana svetlost koja se prostire u istoj sredini indeksa prelamanja $n_{1}$ kao i upadna svetslost. Zakon je dobio ime po engleskom fizičaru D. Brusteru (1781 — 1868).

Bugerov zakon

Određuje slabljenje intenziteta paralelnog monohromatskog svetlosnog snopa koji se prostire u datoj sredini. Formula se zapisuje u obliku: $I=I_{0}\;e^{-\alpha x}$ . Ovde je $I_{0}$ upadni intenzitet svetlosti, $I$ je njen izlazni intenzitet pošto je prošla kroz sloj debljine $x$, a $\alpha$ koeficijent slabljenja u datoj sredini. Zakon nosi ime francuskog fizičara P. Bugera (1698 — 1758).

*** V ***

Vidljivo zračenje

Optičko zračenje u dijapazonu talasnih dužina 380 — 770 nanometara. Izaziva u ljudskom oku osećaj viđenja.

Vinov zakon

Relacija tipa $\varepsilon _{\nu ,T}\sim \,\nu ^{3}f\left({\nu }/{T}\right)$ ; ovako se ponaša emisiona sposobnost apsolutno crnog tela od učestanosti zračenja $\nu$ i apsolutne temperature tela $T$; ovde je $f$ neka funkcija koja je bila nepoznata u vreme kad je Vin 1893. g. formulisao zakon. Detalji formule mogu se otkriti iz Plankovog zakona u aproksimaciji $h\nu \gg kT$ ($h$ i $k$ Plankova i Bolcmanova konstanta, respektivno). Austrijski fizičar Vin živeo je od 1864. do 1928.

Vinov zakon pomeranja

Zakon ravnotežnog zračenja $\lambda _{\max }T=b$ ; ovako talasna dužina koja odgovara maksimumu energije u spektru zračenja apsolutno crnog tela zavisi od apsolutne temperature $T$ apsolutno crnog tela; ovde je $b=\left(2,8978\pm 0,0004\right)\ldots 10^{-3}$ mK Vinova konstanta. Zakon je formulisao Vin 1896.

Vremenska koherencija

Usaglašenost oscilatornih ili talasnih procesa koja se sastoji u tome da razlika faza dve oscilacije ostaje konstantna u toku vremena na datom mestu u prostoru. Vremenska koherencija je povezana sa nenultim intervalom talasnih dužina koje emituje svetlosni izvor; karakteriše se vremenom koherencije i dužinom koherencije. Postoji i pojam prostorna koherencija koji će biti objašnjen na drugom mestu.

Vreme koherencije

Najveći vremenski interval u okviru kojeg ostaju osnovne karakteristike talasa (amplituda, učestanost, faza, polarizacija) (skoro) nepromenjene ili se pak menjaju po utvrđenom zakonu. Vreme koherencije bele svetlosti reda je veličine $10^{-13}$ s, dok je kod laserskog zračenja sto miliona puta duže.

*** G ***

Gama zraci

Gama zraci, ili $\gamma$-zraci su elektromagnetsko zračenje vrlo kratkih talasnih dužina (ispod desetog dela nanometra). Nastaje pri radioaktivnim transformacijama, raznim nuklearnim reakcijama, pri sudarima naelektrisanih čestica, raspadu čestica , anihilaciji i sl.

Gausov snop

Svetlosni snop sa gausovskom anvelopom; ima ovu osobinu: ako je na nekom mestu talasni front sfernog oblika i raspodela amplitude polja ima oblik Gausove krive, onda će se ta svojstva očuvati u celom prostranstvu — menjaće se jedino radijus krivine fronta i širina raspodele amplitude.

Geometrijska optika

Deo optike u kojem se zakoni prostiranja svetlosti u prozračnim sredinama tretiraju na osnovu shvatanja o svetlosnim zracima. Svetlosni zraci su linije duž kojih se transportuje svetlosna energija. Takav koncept je primenljiv u slučajevima kad se mogu zanemariti difrakcioni efekti.

Grupna brzina

Pojmom grupne brzine približno se opisuje prostiranje nesinusnih talasa. Ako se zanemare efekti apsorpcije, grupna brzina je jednaka brzini transporta talasne energije, tj. brzini predaje signala. Grupna brzina talasa $u$ povezana je sa faznom brzinom $\text{v}$ tzv. Rejlijevom formulom: $u=\text{v}-\lambda {d\text{v}}/{d\lambda }$, gde je $\lambda$ talasna dužina. U sredinama u kojima se ne oseća disperzija, grupna brzina je jednaka faznoj brzini talasa.

*** D ***

Daljina jasnog vida

Videti odrednicu lupa.

Dvojno prelamanje

Svetlosni zraci koji prolaze kroz anizotropnu sredinu, dvojako se prelamaju. Pojava je posledica zavisnosti indeksa prelamanja sredine od pravca prostiranja svetlosti i tipa polarizacije svetlosnog talasa. Kod jednoosnih kristala, jedan zrak se naziva obični, za njega važi standardni zakon prelamanja svetlosti; drugi zrak se naziva neobični i za njega pomenuti zakon ne važi. I jedan i drugi zrak imaju ravansku (linijsku) polarizaciju. Postoje dvoosni kristali; u njima su oba zraka neobična. Postoje prirodni materijali (napr. islandski kalcit) koji pokazuju osobinu dvojnog prelamanja, ali pojava može biti izazvana i veštački u izotropnim sredinama, pod dejstvom spoljašnjih uticaja (mehanički napon, električno polje i sl). Dvojno prelamanje ima značajne primene, naročito u polarizacionim uređajima.

Dvoosni kristali

Kristali koji maju dve optičke ose.

Dioptrija

Jedinica optičke moći sočiva ili sfernog ogledala; oznaka: D; jedinica u SI sistemu $m^{-1}$. Optičku moć od 1D ima sočivo sa glavnom žižnom daljinom od jednog metra. Dioptriji pripisujemo algebarsku vrednost, po istom formalizmu po kojem žižna daljina može biti pozitivna ili negativna.

Disperzija

Osobina spektralnog pribora, napr. difrakcione rešetke. Sposobnost njegova da prostorno razdvoji zrake raznih talasnih dužina. Linijska disperzija je jednaka $D_{\ell }={\Delta \ell }/{\Delta \lambda }$, gde je $\Delta \ell$ linijsko rastojanje na ekranu ili na fotografiji između spektralnih linija čije se talasne dužine razlikuju za $\Delta \lambda$ . Ugaona disperzija je $D_{\phi }={\Delta \phi }/{\Delta \lambda }$; ovde je $\Delta \phi$ ugaono rastojanje između spektralnih linija koje se razlikuju u talasnim dužinama za $\Delta \lambda$. Kod difrakcione rešetke, kad uglovi nisu preveliki, $D_{\phi }={m}/{d}$, gde je $m$ red maksimuma a $d$ konstanta difrakcione rešetke.

Disperzija svetlosti

Zavisnost indeksa prelamanja $n$ supstancije od učestanosti svetlosti $\nu$. Ako je ${dn}/{d\nu >0}$, disperzija je normalna i može se posmatrati kod prozračnih supstancija. Ako je ${dn}/{d\nu <0}$ disperzija je anomalna; postoji u sredinama koje jako apsorbuju svetlost. Na primer, kad uski snop bele svetlosti prolazi kroz staklenu prizmu, zbog disperzije svetlosti razložiće se na disperzioni spektar i pojaviće se slika duge.

Disperzija talasa

Zavisnost fazne brzine v sinusnih talasa u supstanciji od učestanosti talasa $\nu$. Disperzija talasa je normalna ako je ${d\text{v}}/{\text{d}\nu <0}$; zove se anomalna disperzija talasa ako je ${d\text{v}}/{\text{d}\nu >0}$.

Distorzija

Vrsta aberacije optičkih sistema. Pojedini delovi lika nemaju jedno te isto linearno uvećanje. Nastaje izobličenje lika. Na primer, pravougaonik dobije unekoliko ispupčenu, ili udubljenu formu.

Difrakcija svetlosti

Skup pojava uslovljenih talasnom prirodom svetlosti koje se manifestuju pri prostiranju svetlosti kroz sredinu sa jako izraženim nehomogenostima, kao što su razni otvori, granice nekih prepreka i sl. U prvom redu, misli se na savijanje svetlosti oko malih prepreka (narušavanje zakona geometrijske optike). Difrakcija sfernih talasa zove se Frenelov tip difrakcije, a difrakcija ravanskih talasa — Fraunhoferova difrakcija. Difrakcija svetlosti je bitna pri radu optičkih uređaja, jer je direktno povezana sa važnim problemom njihove moći razlaganja.

Difrakcija talasa

Pojava savijanja talasa na preprekama. Ima se u vidu narušavanje odstupanje od pravolinijskog prostiranja talasa, ali i prisustvo interferencionih pojava s tim u vezi.

Difrakciona rešetka

Optički uređaj koji se sastoji od velikog broja paralelnih proreza jednake širine koji su naneti na neprozračnu površinu, sa jednakim međusobnim razmakom. Pojava difrakcije svetlosti na difrakcionoj rešetki daje difrakcioni spektar: naizmenične maksimume i minimume intenziteta. Ako je upadna svetlost ravanski monohromatski talas, uslov nastanka glavnih maksimuma glasi: $d\sin \phi =\pm \lambda$, gde je $d$ konstanta (korak) difrakcione rešetke, $\lambda$ talasna dužina svetlosti, a $m=0,1,2,3,$ … red glavnog maksimuma; ugao $\phi$ je između normale na disperzionu rešetku i pravca prema glavnom maksimumu. Difrakciona rešetka se karakteriše disperzionom moći i moći razlaganja. Koristi se u spektralnim uređajima. Postoje i refleksione difrakcione rešetke.

Dihroizam

Pojava da apsorpcija svetlosti u nekoj supstanciji zavisi od orijentacije električnog vektora svetlosnog talasa, tj. od polarizacije svetlosti. Pojava se upotrebljava u svetlosnim filtrima polarizacionog tipa.

Doplerov efekat

Pojava menjanja učestanosti oscilovanja zvučnih ili elektromagnetskih talasa koje registruje posmatrač; efekat je posledica relativnog kretanja posmatrača i izvora talasa. Ako se oni približavaju, oseća se porast učestanosti; ako se udaljavaju, učestanost pada. Efekat je teorijski pretskazao Dopler (1803 — 1853), austrijski fizičar, astronom i matematičar, godine 1842.

Dužina koherencije

Rastojanje (u smeru prostiranja talasa) na kojem se osnovne karakteristike talasa (amplituda, učestanost, faza, polarizacija) ne menjaju, ili se menjaju na uređen način. Dužina koherencije $\ell$ i vreme koherencije $\tau$ stoje u vezi $\ell =c\tau$ , gde je $c$ brzina prostiranja talasa. Bela dnevna svetlost ima dužinu koherencije oko jedan mikron, a lasersko zračenje oko kilometar.

*** E ***

Ekspozicija

Ekspozija $H$ je mera ukupne energije zračenja koje pada na površinu od jednog kvadratnog metra, za dato vreme $t$; ona definiše zacrnjenje fotoemulzije pri fotografskoj registraciji zračenja. Pri konstantnoj osvetljenosti $E$ važi: $H=Et$. Meri se u džulima po kvadratnom metru.

Elektromagnetski talasi

Poremećaji elektromagnetskog polja koji se prostiru kroz prostor konačnom brzinom. Razlikuju se po talasnoj dužini u vakuumu, pa mogu biti radiotalasi, optičko zračenje, rendgenski zraci i gama zraci.

Svi ovi vidovi talasa pobuđuju se na specifičan način.

Elektromagnetsko zračenje

Elektromagnetski talasi koje zrače naelektrisane čestice, atomi, molekuli, antene i drugi zračeći sistemi.

Elektromagnetsko polje

Jedan od oblika fizičkog polja; posredstvom elektromagnetskog polja ostvaruje se interakcija naelektrisanih čestica. Elektromagnetsko polje se karakteriše jačinom električnog polja $\overrightarrow{E}$ i magnetskom indukcijom $\overrightarrow{B}$ , a podela na električno i magnetsko polje je uslovna (dati vektori u jednoj te istoj tački prostora zavise od izbora inercijalnog sistema referencije). Elektromagnetsko polje se opisuje Maksvelovim jednačinama.

Elektrooptika

Deo fizike u kojem se izučavaju uticaji električnog polja na optička svojstva supstancije. Videti na primer odrednicu Kerov efekat.

Etar

Hipotetična sredina čije je postojanje pretpostavio Hajgens da bi zasnovao svoju talasnu teoriju svetlosti; svetlost bi po toj koncepciji bila elastični impulsi koji se prostiru u etru koji ispunjava tela i okolni prostor. Pojam etra postao je definitivno nepotreban formulacijom Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti.

*** Ž ***

Žižna daljina

Žiža je mesto preseka realnih ili imaginarnih zraka u optičkom sistemu. Za tanko sočivo je žižna daljina (rastojanje žiže od centra sočiva) $f=\left[\left(n-1\right)\left(R_{1}^{-1}-R_{2}^{-1}\right)\right]^{-1}$; ovde je $n$ indeks prelamanja materijala od kojeg je napravljeno sočivo, $R_{1}$ i $R_{2}$ su radijusi krivine prednje i zadnje površine (redosled određuje položaj predmeta); za ispupčenu površinu (u odnosu na predmet) $R>0$ , a za izdubljenu $R<0$. Žižna se daljina meri u metrima.

*** Z ***

Zakon prelamanja svetlosti

Prelomljeni zrak leži u istoj ravni sa normalom na površinu na kojoj se prelama i sa upadnim zrakom; ako je $i$ upadni ugao, a $t$ prelomni ugao, tada je $n_{1}\sin i=n_{2}\sin t$ , gde su $n_{1}$ i $n_{2}$ indeksi prelamanja prve i druge sredine, respektivno.

Zonska pločica

Optički elemenat koji radi na principu interferencije. Ima osnu simetriju; po principu funkcionisanja zonska pločica je slična difrakcionoj rešetki. Zonska pločica može biti napravljena od okrugle prozračne pločice (staklo, plastika) na koju su naneti neprozirni prstenovi: prstenaste zone jednake površine (tzv. Frenelove zone). Zonska pločica sa sinusnom raspodelom prozračnosti može da se shvati kao hologram tačkastog svetlosnog izvora.

Zračenje

U optici, zračenje je proces ispuštanja svetlosti iz atoma i molekula. Pod zračenjem se podrazumevaju i sami svetlosni talasi kao pokretni materijalni objekti. Inače, pojam zračenja je opšti u celoj fizici; tako, govori se o zračenju gravitacionih talasa, radiotalasa, zvučnih talasa, radioaktivnom zračenju, rentgenskom zračenju i sl.

*** I ***

Izvor svetlosti

Emiteri svetlosti; ispuštaju elektromagnetsku energiju u optičkoj oblasti spektra.

Izohrone oscilacije

Oscilacije su izohrone kada je period sopstvenih oscilacija sistema nezavisan od amplitude tih oscilacija. Izohrone oscilacije su karakteristične za linearne sisteme.

Iks zraci

Videti odrednicu Rentgenski zraci.

Impuls svetlosnog talasa

Veličina jednaka energiji talasa podeljenoj sa brzinom svetlosti; usmeren je na stranu prostiranja svetlosti.

Indeks prelamanja

Količnik brzine svetlosti u vakuumu i fazne brzine svetlosti u datoj sredini: $n={c_{0}}/{c}$ . Indeks prelamanja zavisi od hemijske građe supstancije, veličina stanja i učestanosti svetlosti. Indeks prelamanja je povezan sa permitivnošću i permeabilnošću supstancije: $n=\sqrt{\varepsilon \,\mu }$ .

Indukovana emisija

Emisija elektromagnetskih talasa iz atoma, molekula i drugih čestica, kad taj proces zavisi od spoljašnjeg elektromagnetskog polja. Razne čestice usaglašeno emituju fotone, i nastala svetlost je koherentna. Videti odrednicu spontana emisija.

Interferencija svetlosti

Pojava koja nastaje kad se sabiraju dva ili više koherentnih svetlosnih talasa, koji su linearno polarizovani u istoj ravni; dobija se stabilna, nepromenljiva u vremenu raspodela pojačanog ili oslabljenog intenziteta rezultantnog svetlosnog talasa, koja zavisi od fazne razlike tih talasa. Rezultat interferencije svetlosti na ekranu ili fotoploči naziva se interferenciona slika. Ako interferišu dva talasa, maksimumi amplitude nalaze se u tačkama gde talasi imaju faznu razliku jednaku $0$ ili $n\pi$, gde je $n$ paran broj; minimumi se nalaze u tačkama gde je razlika faza jednaka $m\pi$ , gde je $m$ neparan broj. Interferencija svetlosti igra u optici važnu ulogu, budući da su prostiranje svetlosti i formiranje likova pojave neraskidivo povezanje s njom.

Interferencija talasa

Pojava pojačavanja ili slabljenja amplitude rezultujućeg talasa u zavisnosti od fazne razlike između dva ili više talasa istog perioda, koji se sabiraju. Ako su talasi koherentni, dobija se u prostoru stabilna raspodela amplituda, uz naizmenično ređanje maksimuma i minimuma. Interferencija talasa je otkrivena kod svih talasa, nezavisno od njihove prirode.

Interferometar

Pribor koji koristi pojavu interferencije u svrhu preciznog merenja talasnih dužina spektralnih linija, indeksa prelamanja providnih sredina i sl.

Infracrveno zračenje

Elektromagnetsko zračenje sa talasnim dužinama u granicama od $770$ nm do $1$ mm. Zagrejana tela emituju infracrveno zračenje.

*** J ***

Jačina svetlosti

Veličina $J$ , jedna od osnovnih veličina Međunarodnog sistema. Karakteriše svetljenje izvora u datom pravcu. Definicija: $J={d\Phi }/{d\Omega }$ Ovde je $d\Phi$ svetlosni fluks koji se prostire u prostornom uglu $d\Omega$ . Jedinica je kandela, $cd$ .

Jednoosni kristali

Kristali kod kojih se brzine prostiranja običnog i neobičnog svetlosnog talasa podudaraju samo duž jednog pravca. Drugim rečima, jednoosni kristali imaju samo jednu optičku osu. Videti i odrednicu dvoosni kristali.

Jungov opit

Prvi interferencioni opit sa svetlosnim talasima. Koherencija talasa koji polaze sa dva tačkasta izvora obezbeđuje se njihovim lociranjem na zajedničkoj talasnoj površini primarnog svetlosnog talasa. Omogućava posmatranje interferencione slike i merenje talasne dužine svetlosti. U nekim knjigama se piše: Jangov opit.

*** K ***

Kandela

Jedinica za jačinu svetlosti (kaže se i svetlosnu jačinu). Jedna od sedam osnovnih u Međunarodnom sistemu jedinica. Kandela, $cd$, je jačina svetlosti koju emituje izvor monohromatskog zračenja učestanosti $540\cdot 10^{12}$ Hz kad u datom pravcu šalje snagu od $1/683$ W/sr (vati po steradijanu).

Kvant svetlosti

Videti pod odrednicom foton.

Kvantni generator

Izvor monohromatskog koherentnog elektromagnetskog zračenja koje nastaje na bazi indukovanog zračenja. Takvo zračenje je ekstremno monohromatično, koherentno, vrlo usmereno; može proizvesti ogromnu gustinu zračenja. U kvantne generatore se broje laseri i maseri.

Kvantni pojačavač

Uređaj koji služi da se uveća energija inicijalnog elektromagnetskog zračenja na račun energije indukovanog zračenja. Kvantni pojačavač daje zračenje iste učestanosti, usmerenosti i polarizacije kao i inicijalno zračenje. Ima izuzetno male šumove i naglašenu osetljivost. Kvantni pojačavači se primenjuju u radioastronomiji, radiolokaciji i radiovezi na velikim rastojanjima.

Kerov efekat

Elektrooptički efekat. Dvojno prelamanje se javlja u optički izotropnim supstancijama podvrgnutim dejstvu homogenog električnog polja. Kerov efekat upotrebljava se pri visokofrekventnoj modulaciji svetlosti, kao i za realizovanje brzih optičkih prekidača (sa ekspozicijom reda veličine $10^{-8}$ s). Otkrivač efekta je škotski fizičar J. Ker (1824 —1907).

Kineskop

Cev za prijem televizijske slike; transformiše električne signale u vidljivu sliku.

Kirhofov zakon

Jedan od osnovnih zakona ravnotežnog zračenja; on ustanovljava da odnos spektralne emisione sposobnosti $E\left(\nu ,T\right)$ i spektralne apsorpcione sposobnosti $A\left(\nu ,T\right)$ ne zavisi od prirode tela već je univerzalna funkcija učestanosti $\nu$ i temperature $T$. Ako je $\varepsilon \left(\nu ,T\right)$ spektralna emisiona sposobnost takozvanog apsolutno crnog tela (videti tu odrednicu), tada je $E\left(\nu ,T\right)/A\left(\nu ,T\right)=\varepsilon \left(\nu ,T\right)$.

Koeficijent apsorpcije

Bezdimenziona veličina jednaka količniku fluksa zračenja apsorbovanog datim telom i upadnog fluksa zračenja. Spektralni koeficijent apsorpcije odnosi se na proces apsorpcije u uskom intervalu talasnih dužina. Engleski termin je absorptance.

Koeficijent odbijanja

Bezdimenziona veličina, količnik fluksa energije odbijene svetlosti i fluksa energije koja upada na razdvojnu površinu dve sredine. Spektralni koeficijent odbijanja (refleksije) odnosi se na proces odbijanja u uskom intervalu talasnih dužina. Engleski termin je reflectance, pa se i kod nas čuje koeficijent refleksije.

Koeficijent slabljenja

Veličina koja opisuje proces slabljenja intenziteta svetlosi pri prostiranju u nekoj sredini. Videti i odrednicu Bugerov zakon. Veličinu slabljenja određuju procesi apsorpcije i rasejanja. Kad je reč o prostiranju iks zraka, precizira se i linearni koeficijent slabljenja. U opticaju je i termin užeg značenja, linearni koeficijent apsorpcije. Engleski termin je (linear) attenuation (absorption) coefficient. Meri se jedinicom recipročni metar.

Koeficijent transmisije

Bezdimenziona veličina $\tau$ koja je količnik fluksa zračenja koji je prošao kroz dato telo i upadnog fluksa. Spektralni koeficijent transmisije odnosi se na proces propuštanja svetlosti u uskom intervalu talasnih dužina. Engleski termin je transmittance.

Kolimator

Uređaj za dobijanje paralelnog optičkog snopa.

Koma

Jedna od grešaka optičkog sistema; vrsta aberacije koja nastaje pri upotrebi širokih optičkih snopova, zraka udaljenih od optičke ose sistema. Lik tačke podseća na kometu, ili zapetu.

Kombinaciono rasejanje

Vrsta rasejanja kad dolazi do značajne promene učestanosti svetlosti. U spektru rasejane svetlosti pojavljuju se i linije koje ne postoje u upadnoj svetlosti. Broj i položaj takvih linija-satelita zavisi od molekulske građe supstancije koja rasejava.

Koherentnost

Pojava usaglašenosti dva ili više oscilatorna ili talasna procesa, kad postoji definisan fazni odnos, kao i odnos učestanosti, polarizacija i amplituda. Postoji vremenska i prostorna koherencija. Koherentnost je neophodan uslov nastanka interferencije.

Kružna učestanost

Veličina $\omega$ koja je definisana relacijom $\omega ={2\pi }/{T}$ , pri čemu je period $T={1}/{\nu }$ , recipročna vrednost učestanosti.

*** L ***

Lambertov zakon

Zakon koji govori o zavisnosti jačine svetlosti sa površine (koja difuzno zrači ili rasejava) od pravca prostiranja svetlosti. Ako je $I_{0}$ jačina svetlosti u pravcu normale na površinu, onda je jačina svetlosti u pravcu koji zaklapa ugao $\phi$ prema toj istoj normali jednaka $I_{\phi }=I_{0}\cos \phi$. Zakon je formulisao godine 1760. nemački fizičar Lambert (1728 — 1777).

Lampa sa grejanim vlaknom

Izvor svetlosti koji emituje toplotno zračenje teškotopljivog provodnika zagrejanog električnom strujom u specijalnoj posudi.

Laser

Laser je optički kvantni generator, odnosno kvantni generator elektromagnetskih talasa u optičkom dijapazonu. Daje monohromatsko, koherentno elektromagnetsko zračenje, koje se još odlikuje i izvanrednom direktivnošću i gustinom snage. Primenjuje se u mnogim oblastima nauke i tehnike (od hirurgije i grejanja plazme do metalurgije i holografije).

Linijski spektri

Spektri zračenja koji se sastoje iz posebnih, izolovanih, uskih spektralnih linija.

Lojdovo ogledalo

Način dobijanja interferentne slike, kada direktni snop svetlosti interferiše na zaklonu sa snopom koji se odbio od ogledala pod malim uglom prema ravni ogledala.

Luks

Jedinica osvetljenosti u Međunarodnom sistemu jedinica (SI). Oznaka: $lx$. Jednim luksom je osvetljena površina od jednog $m^{2}$ ako na nju pada ravnomerno raspodeljen svetlosni fluks od jednog lumena.

Luksmetar

Uređaj za merenje osvetljenosti površine.

Lumen

Jedinica svetlosnog fluksa u Međunarodnom sistemu jedinica (SI). Oznaka: $lm$ . Svetlosni fluks od jednog lumena daje tačkasti izvor u prostornom uglu od jednog steradijana, ako je jačina svetlosti jedna kandela.

Luminescencija

Emisija neravnotežnog zračenja, svetljenje tela na način koji se razlikuje od toplotnog zračenja. Karakteristično je da pri luminescenciji telo zrači i posle prestanka dejstva pobude, i to za vreme $\tau$ koje je mnogo duže od perioda svetlosnih talasa: $\tau \gg 10^{-14}$ s. Luminescencija se deli na fluorescenciju (kratkotrajno svetljenje) i fosforescenciju (dugotrajno svetljenje). Luminescencija je efekat značajan pri izučavanju građe i svojstava molekula i od osobite koristi u mnogim drugim istraživanjima i primenama.

Luminescentna lampa

Lampa koja koristi pražnjenje u gasovima za izvor svetlosti. Pri tom dolazi do svetljenja luminofora, pod dejstvom ultraljubičastog zračenja iz gasa.

Luminofori

Luminofori su supstancije koje mogu da transformišu apsorbovanu energiju u svetlosno zračenje; drugim rečima, to su supstancije koje ispoljavaju efekat liminescencije.

Lupa

Prosti optički instrumenat za posmatranje sitnih predmeta; drži se između oka i posmatranog objekta i daje uvećanje od desetak puta. Uvećanje lupe koju čini tanko sočivo žižne daljine $f$ iznosi $D/f$; ovde je $D$ daljina jasnog vida (obično se uzima jednaka 25 cm).

*** M ***

Majkelsonov opit

Opit kojim je A. Majkelson (1852 — 1931) pokušavao da ustanovi i izmeri uticaj kretanja naše planete na brzinu prostiranja svetlosti. Opit je dao negativan rezultat te 1881. godine, a isti ishod se dobio i u mnogobrojnim ponavljanjima tog tipa merenja; Majkelsonov opit je objektivno bitan za zasnivanje teorije relativnosti.

Malusov zakon

Zakon opadanja intenziteta svetlosti koja prolazi kroz polarizator. Ako je $I_{0}$ intenzitet upadne, linijski polarizovane svetlosti, a $I_{\phi }$ intenzitet svetlosti koja izlazi iz polarizatora, tada je $I_{\phi }=I_{0}\cos ^{2}\phi$ ; ovde je $\phi$ ugao imeđu ravni polarizacija ulaznog i izlaznog svetlosnog talasa. Zakon je godine 1810. ustanovio francuski fizičar Malus (1775 — 1812).

Mikroskop

Optički uređaj za posmatranje dostupnih malih, a golom oku nevidljivih objekata. Uvećanje može biti do 1500 puta, nešto i više sa primenom laserske svetlosti; granicu primenjivosti određuju difrakcioni efekti.

Molekulski spektri

Apsorpcioni i emisioni spektri, i spektri kombinacionog rasejanja svetlosti. Nastaju pri kvantnim prelazima u molekulima s jednog na drugi energetski nivo. To su pruge sastavljene od bliskih spektralnih linija.

Monohromatsko zračenje

Elektromagnetsko zračenje jedne određene učestanosti $\nu$ . To je idealizovani pojam; realno zračenje odvija se u konačnom intervalu vremena i obuhvata konačan interval učestanosti $\Delta \nu$. Kaže se da je zračenje kvazimonohromatsko ako je $\Delta \nu /\nu \ll 1$ . Kvantni generatori približno zrače monohromatsko zračenje.

Moć razlaganja

Sposobnost uređaja da razlikuje vrlo bliske objekte ili procese — po prostoru, po vremenu ili po fizičkim svojstvima. Na primer, moć razlaganja $R$ objektiva je veličina recipročna minimalnom ugaonom rastojanju $\delta \,\phi$ između dva udaljena tačkasta svetlosna izvora, ako objektiv daje likove koji su još uvek jasno odeljeni (postoje razrađeni kriterijumi odeljenosti, kao što je Rejlijev kriterijum); na taj se način dobija $R=D\left(1,22\,\lambda \right)^{-1}$, gde je $D$ dijametar ulaznog otvora objektiva, a $\lambda$ talasna dužina svetlosti. Na sličan se način definiše moć razlaganja difrakcione rešetke i uopšte nekog spektralnog pribora (jednako je u upotrebi i termin moć rezolucije, ili prosto rezolucija). Ponekad se govori, mimo ovoga, i o moći razlaganja fotomaterijala; pri tom se misli na njegovu sposobnost da registruje fine detalje.

Mračna komora

Camera obscura. Zatvorena kutija sa malim otvorom; svetlosni zraci ulaze kroz otvor i na suprotnoj strani daju obrnutu i umanjenu sliku predmeta.

Mutne sredine

Efikasno rasejavaju svetlost. Videti odrednicu Tindalov efekat.

*** N ***

Naočari

Optička stakla koja služe da se isprave nedostaci (mane) oka. Mane oka su urođene ili stečene. Kratkovido oko pravi lik predmeta ispred žute mrlje (prevelika krivina očnog sočiva); ovaj nedostatak koriguje rasipno sočivo (naočari sa negativnom dioptrijom). Dalekovido oko pravi lik predmeta iza žute mrlje (premala krivina očnog sočiva); ovaj nedostatak koriguje sabirno sočivo (naočari sa pozitivnom dioptrijom). Astigmatizam je uslovljen neregularnostima rožnjače (krivina površine nije konstanta u raznim meridijanskim ravnima); lik na mrežnjači je nejasan; nedostatak se odstranjuje naočarima sa cilindričnim sočivima.

Nelinearna optička sredina

Sredina u kojoj prostiranje svetlosti zavisi od njegovog intenziteta. Kada je jačina električnog polja svetlosnog talasa uporediva sa jačinom međuatomskog električnog polja, javljaju se nelinearni efekti, premda je sama sredina linearna u slučaju malih i manjih intenziteta svetlosti. Princip superpozicije ne važi u nelinearnim sredinama.

*** NJ***

Njutnovi prstenovi

Metod posmatranja interferencione slike primenom tankog sabirnog sočiva koje se oslanja na dielektričnu pločicu. Efekat se ostvaruje na vazdušnom klinu između ta dva objekta. Oko tamnog centralnog kruga vide se naizmenično i koncentrično poređani svetli i tamni prstenovi. Njutnovi prstenovi imaju nesumnjiv istorijski značaj, a danas i priznatu pedagošku vrednost.

*** O ***

Objektiv

Optički sistem, sačinjen od sočiva ili kombinacije sočiva i ogledala, pomoću kojeg se u raznim uređajima dobijaju realni ili imaginarni lkovi objekata. Osnovni parametri objektiva su žižna daljina, moć razlaganja i osvetljenost lika.

Obrtanje ravni polarizacije

Pojava koja se opaža pri prostiranju linijski polarizovane svetlosti kroz optički aktivne sredine. Linijski polarizovana svetlost može se shvatiti kao superpozicija dva kružno polarizovana talasa, koja se obrću u suprotnim smerovima. Budući da se takvi talasi prostiru različitim brzinama, nastaje obrtanje ravni polarizacije.

Ogledalo optičko

Telo čija je površina polirana ili metalizirana, te može efikasno da odbija svetlosne zrake i formira optičke likove predmeta. Površina može biti ravna, ispupčena ili udubljena; ispupčene i udubljene površine mogu imati sfernu, paraboloidnu, elipsoidnu ili neku drugu formu. Formula sfernog ogledala ima oblik $p^{-1}+q^{-1}=2R^{-1}$ . Ovde je $R$ radijus krivine ogledala, $p$ rastojanje od ogledala do predmeta, $q$ rastojanje od ogledala do lika. Rastojanja $p$ i $q$ mere se od sferne površine ogledala i u smeru prostiranja svetlosti su pozitivna, a u suprotnom smeru negativna. U kombinaciji sa sočivima, optička ogledala se mnogo primenjuju u astronomskim, fotografskim i drugim optičkim uređajima.

Odbijanje svetlosti

Pojava koja se opaža kada svetlost upada na razdvojnu površinu dve optički raznorodne sredine; nastaje odbijeni (reflektovani) talas, koji se prostire od površine kroz sredinu iz koje je došao upadni talas.

Oko

Organ čula vida. Očnu jabučicu čovečijeg oka sačinjavaju a) beonjača (čvrsti spoljašnji sloj sa prednjim providnim delom rožnjačom koja zatvara sa prednje strane jabučicu); b) sudovnjača (bogata krvnim sudovima, spreda se nastavlja u cilijarno telo i dužicu); c) mrežnjača (unutrašnji sloj, čulni aparat oka; čulne ćelije su štapići i čepići, najosetljivije mesto je žuta mrlja). Oko funkcioniše kao mračna komora. Jasan formiran optički lik u standardnom oku pada na čulne ćelije žute mrlje te se dobija signal viđenja. Dužica sa zenicom reguliše količinu svetlosti koja ulazi u oko. Lik formiraju optički delovi oka: a) rožnjača, b) očno sočivo i c) staklasto telo. Cilijarni mišić je odgovoran za akomodaciju oka menjanjem žižne daljine sočiva. Najčešći nedostaci oka su kratkovidost i dalekovidost; otklanjaju se ili umanjuju pomoću naočara (videti odrednicu).

Okular

Deo optičkog pribora, kao što je mikroskop ili teleskop, kroz koji se posmatra lik formiran objektivom.

Optika

Deo fizike u kojem se izučava suština optičkih pojava, priroda svetlosti, interakcija njena sa supstancijom i sl. Talasna optika izučava fenomene kao što su difrakcija i interferencija, kvantna optika izučava fotonska svojstva u pojavama luminescencije, fotoefekta i sl. Optika je posvećena procesima emisije zračenja, prostiranja zračenja i njegovoj apsorpciji u raznim sredinama. Zakoni optike su neraskidivo povezani sa izučavanjem strukture i osobina supstancije, na primer hemijskih karakteristika. Optika je ugrađena u veliki broj naučnih i tehničkih disciplina, koje osmišljava i potpomaže.

Optička aktivnost

Sposobnost nekih supstancija da obrću ravan polarizacije svetlosti koja se kroz njih prostire. Optički aktivne supstancije mogu biti u raznim agregatnim stanjima (pojedini gasovi, nikotin, rastvori šećera i sl, mnogi kristali). Optička aktivnost je povezana sa asimetrijom molekula i osobenostima kristalne građe. Efekat se često koristi za određivanje koncentracije optički aktivnih supstancija.

Optička anizotropija

Pojava da se razlikuju optička svojstva sredina u raznim pravcima. Na primer, brzina prostiranja svetlosti nije ista u raznim pravcima kroz kristal. Postoje kristali u kojima je optička anizotropija prirodna. Kod izotropnih supstancija može se izazvati veštačka anizotropija, na primer spoljašnjim delovanjem pomoću mehaničkih napona, električnog polja i sl.

Optička dužina puta

Ako monohromatska svetlost prolazi redom puteve $\ell _{i}$ kroz sredine indeksa prelanja $n_{i}$, onda se optička dužina puta definiše sumom $L=\sum\limits_{i} \ell _{i}n_{i}$ i meri se u metrima.

Optička moć sočiva

Veličina $\Phi$ koja karakteriše sposobnost sočiva da prelama zrake. Definiše se relacijom $\Phi ={1}/{f}$ , gde je $f$ žižna daljina. Meri se u dioptrijama; dioptrija je recipročni metar.

Optička osa

Termin se upotrebljava na tri načina. a) Glavna optička osa optičkog sistema je prava na kojoj se nalaze centri površina koje prelamaju ili odbijaju zrake u datom optičkom sistemu (sastavljenom od sočiva, ogledala ili kombinovano). b) Bočna optička osa je proizvoljna prava, pored glavne optičke ose, koja prolazi kroz optički centar tankog sočiva. c) Optička osa kristala je pravac u optički anizotropnom kristalu duž kojeg se svetlost prostire bez pojave dvojnog prelamanja.

Optički kvantni generator

Drugi termin za laser. Videti i tu odrednicu.

Optički spektar

Emisioni optički spektar je raspodela po učestanostima, ili po talasnim dužinama, intenziteta optičkog zračenja koje emituje dato telo. Apsorpcioni spektar je raspodela po učestanosti ili talasnim dužinama intenziteta optičkog zračenja pri njegovom prolasku kroz supstanciju. Linijski optički spektar sastoji se iz diskretnih spektralnih linija; trakasti optički spektri se sastoje iz traka (pruga) blisko raspoređenih spektralnih linija; kontinualni optički spektri sadrže sve moguće učestanosti u nekom širokom intervalu.

Optičko zračenje

Elektromagnetsko zračenje u intervalu talasnih dužina od deset nanometara do jednog milimetra. Drugim rečima, u optičko zračenje u širem smislu spada infracrveno, vidljivo i ultraljubičasto zračenje.

Osvetljenost

Osvetljenost $E$ je svetlosni fluks $\Phi$ po jedinici površine koja se osvetljava, $E={\Phi }/{S}$ . Meri se SI jedinicom luks, $\ell x$. Preporučuje se i termin osvetljaj. Engleski termin je illuminance (ponekad se i kod nas čuje reč iluminacija).

*** P ***

Pirometar

Uređaj za merenje temperature beskontaktnim metodom. Princip rada pirometra počiva na zakonima toplotnog zračenja.

Plankov zakon

Plankov zakon govori o raspodeli energije u spektru zračenja apsolutno crnog tela; formula je: $\varepsilon \left(\lambda ,T\right)=2\pi \,c_{0}^{2}h\,\lambda ^{-5}\left(e^{X}-1\right)^{-1}$ ; ovde je $X={hc_{0}}/{\lambda kT}$, pri čemu je $\lambda$ talasna dužina zračenja, $h$ Plankova konstanta, $c_{0}$ brzina svetlosti u vakuumu, $k$ Bolcmanova konstanta, $e$ osnova prirodnih logaritama, $T$ apsolutna temperatura.

Plankova konstanta

Plankova konstanta je jedna od osnovnih fizičkih konstanti koja odražava specifičnu suštinu fizičkih zakona mikrosveta; kvant dejstva; $h=6,6260755\cdot 10^{-34}$ Js ; igra fundamentalnu ulogu u kvantnoj mehanici i fizici uopšte.

Polarizacija svetlosti

Kod nepolarizovanog svetlosnog talasa vektori $\overrightarrow{E}$ i $\overrightarrow{H}$ u svakoj tački prostora menjaju haotično pravce oscilovanja u ravni polarizacije i nijedan pravac nije privilegovan. Kod polarizovane svetlosti, naprotiv, postoji uređenost pravaca; ako se oscilovanje vektora $\overrightarrow{E}$ dešava uvek u istoj ravni, svetlost se naziva ravanski, ili linijski polarizovana svetlost; ako krajevi vektora $\overrightarrow{E}$ u toku vremena opisuju kružnicu ili elipsu, imamo kružno ili eliptično polarizovanu svetlost. Polarizovana svetlost može nastati u raznim procesima, na primer pri prelamanju i odbijanju svetlosti ili pri prostiranju u anizotropnim sredinama.

Polarizator

Optički uređaj za dobijanje linijski polarizovane svetlosti.

Potpuno unutrašnje odbijanje

Pojava koja se opaža kada svetlost upada iz optički gušće sredine u optički ređu sredinu pod uglom većim od tzv. kritičnog ugla $i_{k}$ koji je definisan relacijom $\sin i_{k}={n_{2}}/{n_{1}}$. Videti i odrednicu prelamanje talasa.

Prelamanje svetlosti

Promena pravca prostiranja svetlosti kad prelazi iz jedne u drugu sredinu, sa drugačijim indeksom prelamanja.

Prizma optička

Telo od providnog materijala; ograničeno je sa dve neparalelne ravni na kojima dolazi do prelamanja svetlosti. Često se koristi u mnogim optičkim i spektralnim uređajima.

Prirodna svetlost

Suma nekoherentnih svetlosnih talasa sa svim mogućim ravnima polarizacije i jednakim intenzitetima oscilovanja u tim ravnima. Prirodnu svetlost ispuštaju praktično svi svetlosni izvori u prirodi, budući da se obično sastoje iz velikog broja različito orijentisanih centara zračenja, tj. atoma i molekula, koji emituju svetlosne talase svih mogućih faza i polarizacija.

Pritisak svetlosti

Pritisak koji proizvodi svetlost na osvetljenu površinu. Može se objasniti i u terminima talasne slike svetlosti, i pomoću pojma fotona. Oba pristupa daju isti rezultat za pritisak; pri normalnoj incidenciji, $p=w\,\left(1+\rho \right)$ . Ovde je $w$ zapreminska gustina energije elektromagnetskog talasa, a $\rho$ koeficijent odbijanja svetlosti date površine. Svetlosni pritisak je mali, ali u kosmičkim procesima može igrati veliku ulogu (rep komete, ravnoteža zvezda i sl). Merenje svetlosnog pritiska u laboratoriji obavio je 1900. godine ruski fizičar Lebedev (1866 — 1912).

Prosvetljenje površine

Postupak povećanja prozračnosti (transparentnosti) površine i smanjenja njene refleksivnosti, nanošenjem tankih dielektričnih slojeva.

Prostorna koherencija

Usaglašenost oscilatornih ili talasnih procesa; razlika faza dve oscilacije je konstantna u raznim tačkama talasnog fronta. Za prostornu koherenciju se može definisati zapremina koherentnosti koja je utoliko veća što je veći odnos ${R}/{r}$ ($R$ je rastojanje do svetlosnog izvora, $r$ karakteriše razmere izvora).

Puasonova svetla mrlja

Interferenciona pojava svetlosti u centru geometrijske senke iza okruglog diska. Otkrio ju je Arago, proveravajući stav Puasona da ona tamo ne bi smela da se vidi.

*** R ***

Ravan polarizacije

Ravan koja prolazi kroz pravac prostiranja i pravac oscilovanja električnog vektora kod linijski polarizovane svetlosti.

Ravanski talas

Talas kod koga su talasne površine paralelne ravni.

Ravnotežno zračenje

Elektromagnetsko zračenje koje emituju tela u termodinamičkoj ravnoteži; ono zavisi od temperature i optičkih karakteristika izvora. Osnovne osobine ravnotežnog zračenja ogledaju se u odgovarajućoj spektralnoj emisionoj sposobnosti i spektralnoj apsorpcionoj sposobnosti. Osnovni zakon u toj oblasti je Kirhofov zakon.

Rasejanje svetlosti

Proces transformisanja svetlosti u supstanciji; dolazi do promene pravca prostiranja svetlosti, a efekat se ispoljava kao eksterno svetljenje supstancije. Ono je proizvod prinudnog oscilovanja elektrona u atomima i molekulima supstancije, u električnom polju upadne svetlosti. Svetlost se rasejava u optički nehomogenim sredinama, u kojima se indeks prelamanja neregularno menja od tačke do tačke, zbog fluktuacija gustine; takođe, prisustvo malih čestica druge vrste dovodi do rasejanja.

Rejlijev kriterijum

Jedan od kriterijuma odeljenosti, razlaganja (rezolucije) dva bliska lika. Ako je sredina centralnog difrakcionog maksimuma za prvi objekat na mestu prvog difrakcionog minimuma za drugi objekat — likovi se još uvek mogu smatrati kao uspešno pojedinačno detektovani. Na ovaj način je tretirana moć razlaganja objektiva. Kriterijum je predložio engleski fizičar Rejli (1842 — 1919).

Rejli — Džinsov zakon

Približni zakon za spektralnu emisionu sposobnost apsolutno crnog tela, koji se kao poseban slučaj dobija iz Plankovog zakona u aproksimaciji $h\,\nu \ll k\,T$ (oblast nižih učestanosti). Zakon ustanovili 1900. godine engleski fizičari Rejli (1842 — 1919) i Džins (1877 — 1946).

Rentgenski zraci

Kratkotalasno elektromagnetsko zračenje koje nastaje pri interakciji naelektrisanih čestica ili fotona sa atomima supstancije. Talasne su im dužine u intervalu od $10^{-7}$ metara do $10^{-12}$ metara. Postoji zakočno rentgensko zračenje (kontinualni spektar) i karakteristično (linijski spektar). Zračenje je otkrio Rentgen 1895. godine.

Refraktometar

Optički pribor za merenje indeksa prelamanja pri prostiranju svetlosti u gasovima, tečnostima i kroz čvrsta tela.

Refrakcija svetlosti

Savijanje zraka svetlosti u nehomogenim sredinama u kojima je fazna brzina svetlosti neprekidna funkcija koordinata. Na primer, u atmosferi je gustina vazduha funkcija nadmorske visine, što se odražava na proces astronomskih opažanja; nebeska svetlila nam izgledaju unekoliko pomerena ka zenitu.

*** S ***

Svetlovod

Svetlovod je vođica za prenošenje svetlosti na rastojanja koja su mnogo veća od talasne dužine svetlosti. Vođica je metalna cev sa poliranim zidovima, dielektrična nit i sl.

Svetlosna moć objektiva

Količnik osvetljenosti lika koji se dobija nekim objektivom i osvetljenosti površine $S$ otvora dijafragme objektiva, ${\tau S}/{f^{2}}$. Ovde je $\tau$ koeficijent transparencije objektiva, a $f$ njegova žižna daljina.

Svetlosni filtar

Optički elemenat koji je u stanju da apsorbuje određeni deo spektra upadne svetlosti. Delujući selektivno, filtar propušta željeni deo spektra.

Svetlosni fluks

Veličina koja govori o snazi svetlosti; snaga se ocenjuje po dejstvu na tzv. srednje ljudsko oko, sa standardizovanom spektralnom osetljivošću. SI jedinica svetlosnog fluksa je lumen ( $\ell m$ ). Engleski termin: luminous flux.

Svetlost

Uobičajeno je pod svetlošću podrazumevati vidljivo zračenje, koje izaziva osećaj viđenja u ljudskom oku. Reč svetlost se, međutim, koristi i za opisivanje elektromagnetskog spektra svih talasnih dužina. Videti i odrednicu optičko zračenje.

Sveća

Napušteni termin za jedinicu jačine svetlosti; ona se sada meri u kandelama.

Sivo telo

Telo koje ima spektralni apsorpcioni koeficijent manji od jedinice, ali konstantan (ne zavisi od talasne dužine). Sivo telo daje zračenje istog spektralnog sastava kao i apsolutno crno telo, ali ima manju emisionu sposobnost.

Sjaj integralni

Odnos svetlosnog fluksa (može biti i odbijena svetlost) kojeg emituje neka površina, u svim pravcima, i same te površine; $M={d\Phi }/{dS}$. Ova veličina se meri u SI izvedenom jedinicom: lumen po kvadratnom metru, ${\ell m}/{m^{2}}$. Neki autori preporučuju izraz svetlosna eksitancija. Engleski termin je luminous exitance.

Sjaj u datom pravcu

Veličina $L$ koja karakteriše svetljenje izvora svetlosti u datom pravcu. Važi relacija $L={I}/{dS\cos \phi }$ . Ovde je $I={d\Phi }/{d\Omega }$ jačina svetlosti sa elementa $dS$ , u posmatranom pravcu ($d\Phi$ je svetlosni fluks koji se prostire u prostornom uglu $d\Omega$ oko posmatranog pravca); ugao $\phi$ je između normale elementa $dS$ i datog pravca posmatranja. Vidi se da je veličina u imeniocu definicionog izraza ($dS\cos \phi$) površina projekcije elementa na ravan koja je normalna na posmatrani pravac. Veličina $L$ se meri SI jedinicom kandela po kvadratnom metru, ${cd}/{m^{2}}$. Neki autori preporučuju naš izraz sjajnost (pa i luminacija). Engleski termin je luminance.

Sočivo

Optičko sočivo je prozračno telo koje je ograničeno sa dve sferne (najčešće, ne obavezno) površine. Sočivo je tanko ako mu je debljina mala u poređenju sa radijusima krivina površina. Sočivo je sabirno, ako je žižna daljina $f>0$ ili rasipno, kad je $f<0$ . Formula tankog sočiva glasi $q^{-1}-p^{-1}=f^{-1}$ . Ovde je $p$ rastojanje od tankog sočiva do predmeta, a $q$ od tankog sočiva do lika. Rastojanja se mere duž glavne optičke ose. Pravila znaka su ista kao i za ogledala. Sočiva se veoma mnogo upotrebljavaju u raznim optičkim uređajima.

Spektralna analiza

Fizički metod kvalitativnog i kvantitativnog ispitivanja hemijskog sastava supstancije; zasniva se na analizi optičkih spektara. Metod je poznat po visokoj osetljivosti. Česte su mu primene u hemiji, astrofizici, metalurgiji i sl. Teorijska osnova spektralne analize je spektroskopija.

Spektralne linije

Uski, skoro monohromatski delovi u optičkim spektrima, sa relativnim širinama ${\Delta \nu }/{\nu \sim 10^{-8}}$ do $10^{-3}$ . Videti i odrednicu o monohromatskom zračenju.

Spektralne serije

Uređeni skupovi spektralnih linija; nastaju pri prelazima atoma između nekog fiksnog nivoa energije i svih viših nivoa energije.

Spektrograf

Optički pribor za dobijanje i registraciju spektra zračenja. Osnovni mu je deo uređaj za razlaganje svetlosti u spektar (prizma ili difrakciona rešetka).

Spektroskop

Optički pribor za vizuelno posmatranje spektra zračenja.

Spektroskopija

Deo fizike u kojem se izučavaju optički spektri, radi uvida u strukturu atoma, molekula i agregatnih stanja supstancije.

Spontana emisija

Emisija elektromagnetskih talasa iz atoma, molekula i drugih čestica, kad taj proces ne zavisi od spoljašnjih uticaja. Razne čestice nezavisno emituju fotone, i nastala svetlost je nekoherentna. Up. indukovana emisija.

Stojeći talas

Oscilacije u nekoj sredini, koje nastaju kao rezultat interferencije dva progresivna talasa, jednake amplitude, a suprotnih smerova prostiranja. Stojeći talasi ne transportuju energiju.

Sunce

Zemlji najbliža zvezda. Centar je Sunčevog sistema, koji nosi 99,866% ukupne mase sistema. Srednja udaljenost od Zemlje 149,6 miliona kilometara. Radijus Sunca iznosi $R=6,97\ldots 10^{5}$ metara, ima masu od $M=1,99\ldots 10^{30}$ kilograma. Izvor energije Sunca su termonuklearne reakcije u njegovom jezgru, gde je procenjena temperatura $\sim 10^{7}$ kelvina. Temperatura površine Sunca iznosi $T\approx 6000$ kelvina. Sunce se sastoji od vodonika; na svakih deset atoma vodonika dolazi jedan atom helijuma; svih drugih atoma ima u količini od jednog promila od broja atoma vodonika. Sunce zrači elektromagnetsko zračenje sa talsnim dužinama od $10^{-12}$ metara do $10^{3}$ metara. Emituje korpuskule, uglavnom protone i $\alpha$ čestice. Sunce presudno utiče na biološke i geofizičke procese na Zemlji.

Sferna aberacija

Jedna od mogućih aberacija sistema; lik tačke koja leži na glavnoj optičkoj osi sistema izgleda kao mali difuzni kružić.

Sferni talas

Talas kod kojeg talasne površine predstavljaju sistem koncentričnih sfera.

*** T ***

Talasna dužina

Karakteristika prostog harmonijskog talasa; rastojanje $\lambda$ između dve susedne tačke sredine koje daju faznu razliku od $2\pi$ . Postoji veza $\lambda ={c}/{\nu }$, gde je $c$ fazna brzina talasa, a $\nu$ učestanost. Talasna dužina se meri u metrima (SI).

Talasni broj

Veličina $k$ koja je definisana formulom $k=2\pi /\lambda$ , gde je $\lambda$ talasna dužina. SI jedinica: recipročni metar.

Teleskop

Astronomski optički instrumenat; služi za osmatračko uvećanje ugaonih rastojanja između nebeskih tela ili ugaonih razmera nekog nebeskog tela.

Tindalov efekat

Pojava koju je otkrio Tindal 1869. godine; svetlost se efikasno rasejava tzv. mutnim sredinama: dimovi, magle, suspenzije, emulzije, mlečna stakla i sl.

Toplotno zračenje

Elektromagnetsko zračenje koje nastaje na račun toplotne (unutrašnje) energije tela koje zrači. Ako je telo apsolutno crno, zračenje je ravnotežno.

*** U ***

Uvećanje optičkog sistema

Poprečno uvećanje $M_{\perp }={\Delta \ell ^{'}}/{\Delta \ell }$ (količnik odgovarajućih duži lika i predmeta, koje su normalne na optičku osu). b) Podužno uvećanje $M_{\parallel }={\Delta d^{'}}/{\Delta d}$ (količnik odgovarajućih duži lika i predmeta, koje su duž optičke ose). Ugaono uvećanje $M_{\theta }={\Delta \theta ^{'}}/{\Delta \theta }$ (količnik uglova gledanja, pod kojim se vide lik i predmet).

Ultraljubičasta katastrofa

Nemogućnost da se opiše, metodom klasične fizike, zračenje apsolutno crnog tela — na način da se dobije slaganje sa opitom u celom spektru zračenja. Striktna primena zakona klasične fizike dovodi do narušavanja zakona održanja energije, što je nazvano ultravioletna katastrofa.

Ultraljubičasto zračenje

Elektromagnetsko zračenje koje ima u vakuumu talasne dužine od 10 nanometara do 380 nanometara. Izaziva kod mnogih supstancija fotoefekat i luminescenciju; pokazuje biološku aktivnost.

Učestanost

Broj oscilacija u jedinici vremena. Meri se u Međunarodnom sistemu jedinica jedinicom herc (Hz). Herc je recipročna sekunda. Videti i odrednicu kružna učestanost.

*** F ***

Fabri-Peroov interferometar

Interferometarski uređaj koji se često koristi u spektroskopiji fine rezolucije i u metrologiji. Interferišu zraci nastali pri višestrukom odbijanju svetlosti od dve paralelne površine (metod deljenja amplitude).

Faza oscilovanja

Fizička veličina $\phi =\omega t+\phi _{0}$ ; odrećuje stanje periodičnog procesa u svakom trenutku vremena $t$; ovde je $\omega$ kružna učestanost, a $\phi _{0}$ početna faza. Faza se izražava u radijanima.

Fazna brzina

Brzina prostiranja površine konstantne faze monohromatskog talasa. Fazna brzina zavisi od učestanosti u jednoj te istoj sredini. Videti i odrednicu disperzija talasa.

Fatamorgana

Iluzija viđenja realnih objekata nad pregrejanim peskom u pustinji, iznad vrelog asfalta i sl. Objašnjava se refrakcijom (savijanjem) svetlosnih zraka u neravnomerno zagrejanom vazduhu.

Fermaov princip

Osnovni stav geometrijske optike; svetlost se prostire iz jedne u drugu tačku po takvom putu da je vreme prostiranja ekstremalno, u odnosu na sve druge moguće putanje između te dve tačke. Princip dopušta da se izvedu osnovni zakoni geometrijske optike. Formulisao ga je francuski učenjak Ferma.

Fizoov opit

Interferencioni opit ostvaren 1851. godine; Fizo je pokazao da pokretna voda menja brzinu svetlosti i to na način koji se može smatrati kao preliminarni rezultat specijalne teorije relativnosti (tzv. Frenelov koeficijent povlačenja).

Fluks zračenja

Količina energije koju transportuje elektromagnetski talas u jedinici vremena kroz neku uočenu površinu.

Fluorescencija

Vid luminescencije koja vrlo brzo slabi posle prestanka delovanja pobude; vreme slabljenja je reda nanosekunde.

Fosforescencija

Tip luminescencije, kad efekt traje dugo posle prestanka delovanja pobude.

Fotografski aparat

Uređaj za dobijanje fotolikova predmeta.

Fotoelastičnost

Nastanak optičke anizotropije i samim tim dvojnog prelamanja u inače optički izotropnim telima, pri mehaničkim deformacijama.

Fotoelemenat

Fotoelektrični uređaj; kad se obasja metalna ili poluprovodnička elektroda (fotokatoda) fotoelementa, nastaje fotoefekat i pojavljuju se fotoelektroni.

Fotoefekat

Fotoefekat ili spoljašnji fotoelektrični efekat; pojava da supstancija ispušta elektrone pod dejstvom elektromagnetskog zračenja. Ajnštajnov zakon fotoefekta ustanovljava da je $h\nu =A+0.5m\text{v}_{\text{m}}^{2}$ ; ovde je $h\,\nu$ energija fotona, $A$ izlazni rad, a $0.5m\text{v}_{\text{m}}^{2}$ je maksimalna kinetička energija elektrona. Crvena granica fotoefekta je minimalna učestanost zračenja sposobnog da izazove fotoefekat. Daje se formulom $\nu _{0}=A/h$ . Izlazni rad elektrona je najmanja energija koju treba uložiti za prebacivanje elektrona iz tela u vakuum; to je osnovna karakteristika površine provodnika ili poluprovodnika, u vezi sa elektronskom emisijom.

Fotodioda

Fotoprijemnik u vidljivoj i infracrvenoj oblasti spektra; poluprovodnička pločica sa dve dodirne oblasti, jedna ima elektronsku a druga šupljinsku provodnost.

Fotoluminescencija

Luminescencija koja se pobuđuje vidljivom svetlošću ili ultraljubičastim zračenjem.

Fotomultiplikator

Uređaj za pojačavanje fotostruje koja nastaje sa fotokatode zbog fotoelektričnog efekta, pomoću sekundarne elektronske emisije.

Foton

Kvant polja elektromagnetskog zračenja. Elektromagnetski talas se može zamisliti kao fluks fotona; foton nema masu mirovanja, kreće se u vakuumu brzinom svetlosti $c_{0}$ , ima energiju $\varepsilon =h\nu$, impuls $p={\varepsilon }/{c_{0}}$; ovde je $h$ Plankova konstanta, a $\nu$ učestanost talasa.

Fotootpornik

Prijemnik svetlosti koji funkcioniše na osnovu unutrašnjeg fotoefekta u poluprovodnicima.

Fraunhoferova difrakcija

Difrakcione pojave koje nastaju pod uslovom da su izvor svetlosti i ekran beskonačno udaljeni od prepreke na kojoj dolazi do difrakcije. U tom se slučaju mogu zanemariti konačne krivine talasnih površina upadnog i difragovanog talasa (odgovarajući svetlosni zraci su paralelni). Pri uslovima Fraunhoferove difrakcije, na ekranu se formira tzv. difrakcioni lik izvora svetlosti. Pojavu je ispitivao nemački fizičar Fraunhofer (1787 ---1826).

Frenelova difrakcija

Difrakcione pojave koje nastaju kada se izvor svetlosti i ekran nalaze na konačnom rastojanju od prepreke na kojoj dolazi do difrakcije. U tom se slučaju ne može zanemariti krivina talasne površine upadnog i difragovanog talasa. Pri Frenelovoj difrakciji, na ekranu se formira tzv. difrakcioni lik prepreke. Pojavu je ispitivao francuski fizičar Frenel (1788 — 1827).

Frenelove zone

Celine na koje se deli talasna površina pri razmatranju Frenelove difrakcije. Frenelove zone se tako biraju da je svaka sledeća dalja (u odnosu na tačku posmatranja) od prethodne za polovinu talasne dužine. Metod zona zasnovan je na Hajgens — Frenelovom principu i dopušta da se tretiraju jednostavniji difrakcioni zadaci.

Frenelove formule

Formule koje daju vezu između amplituda upadnog, prelomljenog i odbijenog svetlosnog talasa na razdvojnoj površini između dva dielektrika.

Front talasa

Isto što i talasna površina.

*** H ***

Hajgens — Frenelov princip

Približni metod rešavanja zadataka o prostiranju svetlosnih talasa. Zamislimo površinu $\sigma$ koja obuhvata tačkasti svetlosni izvor S. Svetlosni talas u taški posmatranja P, koja se nalazi van date površine može se shvatiti kao rezultat interferencije sekundarnih talasa; sekundarni koherentni talasi potiču sa elementarnih, fiktivnih izvora koji su kontinualno raspodeljeni po površini $\sigma$ . Ovim se principom mogu rešiti prostiji zadaci difracije sfernih talasa. Metod je predložio godine 1818. francuski fizičar Frenel (1788 — 1827), dopunivši idejom interferencije od ranije poznati Hajgensov princip. Strogo matematičko tretiranje Hajgens — Frenelovog principa dao je godine 1882. nemački fizičar Kirhof (1824 — 1887).

Holografija

Metod dobijanja prostornih likova predmeta; baziran na mogućnosti registracije i reprodukcije fronta talasa koji se odbija od predmeta. Registracija se dobija interferencijom, a reprodukcija difrakcijom svetlosti. Holografija se primenjuje u brojnim granama fizike i tehnike. Metod je pronašao godine 1947. mađarski fizičar D. Gabor (1900 — 1979).

Hologram

Interferenciona slika registrovana na fotoploči; interferencija je izazvana pomoću dva koherentna svetlosna snopa; prvi snop, referentni, ide direktno od izvora svetlosti; drugi snop nastaje odbijanjem od predmeta, koji je obasjan svetlošću sa tog istog izvora; izvor koherentne svetlosti je laser. Hologram beleži relativni intenzitet rasejane svetlosti, ali i fazne odnose koji zavise od uzajamnog položaja pojedinih delova predmeta. Na taj način je sačuvana puna informacija o obliku predmeta, pa se prilikom reprodukcije dobija prostorni lik predmeta.

Hromatska aberacija

Jedna od aberacija optičkih sistema; uzrokovana je disperzijom svetlosti, kad se u optičkom sistemu koristi bela svetlost; na formiranim likovima se uočavaju obojene konture.

*** C ***

Cug talasa

Deo oscilatornog procesa između dva momenta vremena koji definišu vreme koherencije.

*** Č ***

Čerenkovljevo zračenje

Emisija svetlosti koja nastaje u homogenom dielektriku indeksa prelamanja $n$ kada kroz njega prolaze naelektrisane čestice stalnom brzinom koja je veća od ${c_{0}}/{n}$ . Efekt otkriven 1934.godine. Ponekad se imenuje i kao zračenje Vavilova — Čerenkova.

*** Š ***

Širina spektralne linije

Veličina intervala učestanosti $\Delta \nu$ koji karakteriše stepen monohromatičnosti zračenja atoma, molekula i drugih kvantnih sistema. Prirodna širina linije u vezi je sa konačnošću trajanja pojedinačnog akta zračenja; to se vreme procenjuje na $\tau \sim 10^{-8}$ s, pa je $\Delta \nu _{prir}\sim 10^{8}$ Hz. Spektralne linije su obično šire, zbog delovanja električnih i magnetskih polja, kao i zbog toplotnog kretanja molekula.

Štefan — Bolcmanov zakon

Jedan od osnovnih zakona ravnotežnog zračenja. Štefan-Bolcmanov zakon ustanovljava da je emisiona moć apsolutno crnog tela proporcionalna četvrtom stepenu apsolutne temperature, $e_{T}=\sigma T^{4}$. Ovde je $\sigma =5,67051\cdot 10^{-8}$ Wm $^{-2}$ K $^{-4}$ Bolcmanova konstanta. Za formulaciju zakona su zaslužni slovenački eksperimentalni fizičar Štefan (1835 — 1893) i austrijski teorijski fizičar Bolcman (1844 — 1906).

LITERATURA

[1] G. S. Landsberg, Optika (na ruskom), $\ll$ Nauka $\gg$, Moskva 1976.

[2] M. Born, E. Wolf, Principles of Optics, $\ll$ Pergamon Press $\gg$, Oxford 1964.

[3] B. M. Jaworski, A. A. Detlaf, Physik griffbereit, $\ll$ Akademie-Ferlag $\gg$, Berlin 1973.

[4] E. I. Butikov, Optika (na ruskom), $\ll$ Visoka škola $\gg$, Moskva 1986.

[5] F. S. Crawford Jr, Waves, $\ll$ McGraw-Hill Book Company $\gg$, New York 1974.

[6] Yu. Hramov, Biografija fizike (na ruskom), $\ll$ Tehnika $\gg$, Kijev 1983.

[7] A. I. Bolsun, Kratki rečnik fizičkih termina (na ruskom), $\ll$ Viso-ka škola $\gg$, Minsk 1979.

[8] A. M. Prohorov (redaktor), Fizička enciklopedija (na ruskom), $\ll$ Sovjetska enciklopedija $\gg$, Moskva 1988.

INDEKS IMENA

Ajnštajn, s. 12, 32; Einstein A. 1879 — 1955.

Angstrem, s. 2; Angström A. 1814 — 1874.

Arago, s. 26; Arago D. 1786 — 1853.

Balmer, s. 4; Balmer J. 1825 — 1898.

Bolcman, s. 5, 35; Boltzmann L. 1844 — 1906.

Bruster, s. 4; Brewster D. 1781 — 1868.

Buger, s. 3, 5; Bouguer P. 1698 — 1758.

Vavilov, s. 36; Vavilov S. I. 1891 — 1951.

Vin, s. 5; Wien W. 1864 — 1928.

Gabor, s. 33; Gabor D. 1900 — 1979.

Gaus, s. 7; Gauss C. 1777 — 1855.

Dopler, s. 9; Doppler Ch. 1803 — 1853.

Jung, s. 15; Young T. 1773 — 1829.

Ker, s. 10, 14; Kerr J. 1824 — 1907.

Kirhof, s. 14, 24, 33; Kirchhoff G. 1824 — 1887.

Lambert, s. 16; Lambert J. 1728 — 1777.

Lebedev, s. 24; 1893 — 1969.

Lojd, s. 17; Llozd H. 1800 — 1881.

Majkelson, s. 17; Michelson A. 1852 — 1931.

Maksvel, s. 10; Maxwell J. 1831 — 1879.

Malus, s. 18; Malus E. 1775 — 1812.

Njutn, s. 20; Newton I. 1643 — 1727.

Pero, s. 35; Perot A. 1863 — 1925.

Plank, s. 3, 5, 22, 25, 32; Planck M. 1858 — 1947.

Puason, s. 26; Poisson S. 1781 — 1840.

Rejli, s. 7, 25; Rayleight J. 1842 — 1919.

Rentgen, s. 29; Roentgen W. 1845 — 1923.

Ridberg, s. 4; Rydberg J. 1854 — 1919.

Tindal, s. 31; Tyndall J. 1820 — 1893.

Fabri, s. 35; Fabry Ch. 1867 — 1945.

Ferma, s. 33; Fermat P. 1601 — 1665.

Fizo, s. 33; Fizeau A. 1819 — 1896.

Fraunhofer, s. 8, 32; Fraunhofer J. 1787 — 1826.

Frenel, s. 8, 11, 33, 37; Fresnel A. 1788 — 1827.

Hajgens, s. 12, 33; Huygens Ch. 1629 — 1695.

Čerenkov, s. 36; Čerenkov P.A. 1904 — 1990.

Džins, s. 25; Jeans J. 1877 — 1946.

Štefan, s. 35; Stefan J. 1835 — 1893.

SADRŽAJ

PREDGOVOR 3

*** A *** 5

Aberacija optičkih sistema 5

Albedo 5

Analizator 5

Anastigmat 5

Angstrem 5

Apertura 6

Apohromat 6

Apsorpcija svetlosti 6

Astigmatizam 6

Atomski spektri 6

Autokolimator 6

Ahromat 6

*** B *** 7

Balmerova formula 7

Bela svetlost 7

Boja 7

Brzina svetlosti u vakuumu 7

Brusterov zakon 7

Bugerov zakon 8

*** V *** 8

Vidljivo zračenje 8

Vinov zakon 8

Vinov zakon pomeranja 8

Vremenska koherencija 9

Vreme koherencije 9

*** G *** 9

Gama zraci 9

Gausov snop 9

Geometrijska optika 9

Grupna brzina 10

*** D *** 10

Daljina jasnog vida 10

Dvojno prelamanje 10

Dvoosni kristali 10

Dioptrija 11

Disperzija 11

Disperzija svetlosti 11

Disperzija talasa 11

Distorzija 11

Difrakcija svetlosti 12

Difrakcija talasa 12

Difrakciona rešetka 12

Dihroizam 12

Doplerov efekat 12

Dužina koherencije 13

*** E *** 13

Ekspozicija 13

Elektromagnetski talasi 13

Elektromagnetsko zračenje 13

Elektromagnetsko polje 14

Elektrooptika 14

Etar 14

*** Ž *** 14

Žižna daljina 14

*** Z *** 15

Zakon prelamanja svetlosti 15

Zonska pločica 15

*** I *** 15

Izvor svetlosti 15

Izohrone oscilacije 16

Iks zraci 16

Impuls svetlosnog talasa 16

Indeks prelamanja 16

Indukovana emisija 16

Interferencija svetlosti 16

Interferencija talasa 17

Interferometar 17

Infracrveno zračenje 17

*** J *** 17

Jačina svetlosti 17

Jednoosni kristali 17

Jungov opit 17

*** K *** 18

Kandela 18

Kvant svetlosti 18

Kvantni generator 18

Kvantni pojačavač 18

Kerov efekat 18

Kineskop 19

Kirhofov zakon 19

Koeficijent apsorpcije 19

Koeficijent odbijanja 19

Koeficijent slabljenja 19

Koeficijent transmisije 20

Kolimator 20

Koma 20

Kombinaciono rasejanje 20

Koherentnost 20

Kružna učestanost 20

*** L *** 20

Lambertov zakon 21

Lampa sa grejanim vlaknom 21

Laser 21

Linijski spektri 21

Lojdovo ogledalo 21

Luks 21

Luksmetar 22

Lumen 22

Luminescencija 22

Luminescentna lampa 22

Luminofori 22

Lupa 22

*** M *** 23

Majkelsonov opit 23

Malusov zakon 23

Mikroskop 23

Molekulski spektri 23

Moć razlaganja 24

Mračna komora 24

Mutne sredine 24

*** N *** 24

Naočari 24

Nelinearna optička sredina 25

*** NJ*** 25

Njutnovi prstenovi 25

*** O *** 25

Objektiv 25

Obrtanje ravni polarizacije 25

Ogledalo optičko 26

Odbijanje svetlosti 26

Oko 26

Okular 27

Optika 27

Optička aktivnost 27

Optička anizotropija 27

Optička dužina puta 27

Optička moć sočiva 28

Optička osa 28

Optički kvantni generator 28

Optički spektar 28

Optičko zračenje 28

Osvetljenost 28

*** P *** 29

Pirometar 29

Plankov zakon 29

Plankova konstanta 29

Polarizacija svetlosti 29

Polarizator 29

Potpuno unutrašnje odbijanje 30

Prelamanje svetlosti 30

Prizma optička 30

Prirodna svetlost 30

Pritisak svetlosti 30

Prosvetljenje površine 30

Prostorna koherencija 31

Puasonova svetla mrlja 31

*** R *** 31

Ravan polarizacije 31

Ravanski talas 31

Ravnotežno zračenje 31

Rasejanje svetlosti 31

Rejlijev kriterijum 32

Rejli — Džinsov zakon 32

Rentgenski zraci 32

Refraktometar 32

Refrakcija svetlosti 32

*** S *** 33

Svetlovod 33

Svetlosna moć objektiva 33

Svetlosni filtar 33

Svetlosni fluks 33

Svetlost 33

Sveća 33

Sivo telo 33

Sjaj integralni 34

Sjaj u datom pravcu 34

Sočivo 34

Spektralna analiza 34

Spektralne linije 35

Spektralne serije 35

Spektrograf 35

Spektroskop 35

Spektroskopija 35

Spontana emisija 35

Stojeći talas 35

Sunce 36

Sferna aberacija 36

Sferni talas 36

*** T *** 36

Talasna dužina 36

Talasni broj 36

Teleskop 37

Tindalov efekat 37

Toplotno zračenje 37

*** U *** 37

Uvećanje optičkog sistema 37

Ultraljubičasta katastrofa 37

Ultraljubičasto zračenje 38

Učestanost 38

*** F *** 38

Fabri-Peroov interferometar 38

Faza oscilovanja 38

Fazna brzina 38

Fatamorgana 38

Fermaov princip 39

Fizoov opit 39

Fluks zračenja 39

Fluorescencija 39

Fosforescencija 39

Fotografski aparat 39

Fotoelastičnost 39

Fotoelemenat 39

Fotoefekat 40

Fotodioda 40

Fotoluminescencija 40

Fotomultiplikator 40

Foton 40

Fotootpornik 40

Fraunhoferova difrakcija 41

Frenelova difrakcija 41

Frenelove zone 41

Frenelove formule 41

Front talasa 41

*** H *** 42

Hajgens — Frenelov princip 42

Holografija 42

Hologram 42

Hromatska aberacija 43

*** C *** 43

Cug talasa 43

*** Č *** 43

Čerenkovljevo zračenje 43

*** Š *** 43

Širina spektralne linije 43

Štefan — Bolcmanov zakon 44

LITERATURA 45

INDEKS IMENA 46

SADRŽAJ 48

(Stanje na dan 14. jula 2001)